Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 774/2020
03.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станић, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници по тужби тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Драган Милетић, адвокат у ..., против тужене Основне школе „Бора Станковић“ у Губеревцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради накнаде трошкова, поводом ревизије тужиље изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2864/19 од 08.11.2019. године, у седници већа одржаној дана 03.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УТВРЂУЈЕ СЕ да је ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2864/19 од 08.11.2019. године повучена.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2864/19 од 08.11.2019. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена је пресуда Основног суда у Лесковцу П1 14/18 од 02.07.2019. године којом је одбијен примарни тужбени захтев тужиље да се тужена обавеже да јој на име неисплаћеног регреса за коришћење годишњег одмора исплати износ од 43.964,00 динара за 2015. годину са законском затезном каматом почев од 01.07.2015. године до исплате, износ од 43.951,00 динара за 2016. годину са законском затезном каматом почев од 01.07.2016. године до исплате и износ од 47.136,00 динара за 2017. годину са законском затезном каматом почев од 01.07.2017. године до исплате, те на име неисплаћене накнаде за исхрану у току рада почев од септембра 2014. године закључно са августом месецом 2017. године месечне износе ближе наведене у овом ставу изреке пресуде са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ почев од 22. у месецу за претходни месец до коначне исплате. Ставом другим изреке, одбијен је евентуални тужбени захтев тужиље којим је тражила да се тужени обавеже да са тужиљом закључи анекс уговора о раду којим се запосленој тужиљи признаје право на накнаду трошкова за исхрану у току рада и за регрес за коришћење годишњег одмора и утврђује њихова висина, а накнада трошкова за исхрану у току рада изражава у новчаном износу почев од дана подношења тужбе, те уколико тужени не закључи анекс уговора о раду са тужиљом да се ова пресуда има сматрати правним основом за утврђивање висине накнаде трошкова за исхрану у току рада и накнаде за регрес за коришћење годишњег одмора и за њихову исплату тужиљи почев од дана подношења тужбе и изражавање накнаде трошкова за исхрану у току рада у новчаном износу у исплатним листама, као неоснован. Ставом трећим изреке обавезана је тужиља да туженој накнадни трошкове парничног поступка у укупном износу од 6.000,00 динара.

Преузмите документ у ПДФ формату