Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 851/2020
10.06.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милунка Арсић адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство унутрашњих послова, ПУ Ужице, кога заступа Државни правобранилац, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3576/2019 од 27.12.2019. године, у седници одржаној 10.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3576/2019 од 27.12.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3576/2019 од 27.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3576/2019 од 27.12.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда због пропуштања Основног суда у Пожеги П1 289/2019 од 28.08.2019. године, којом је тужена обавезана да у корист тужиоца уплати доприносе досуђене пресудом Основног суда у Пожеги П1 76/11 од 13.12.2011 године, за тражени период на начин као у изреци, као и да му накнади трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/2014), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, јер је одлука у складу са ставом израженим у одлукама Уставног суда Уж 1430/14 и Уж 1431/14.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.