Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 854/11
09.11.2011. година
Београд

            Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Андрејевић, председника већа, Виде Петровић-Шкеро и Љубице Милутиновић, чланова већа, у парници тужиоца М.М. из с.К, чији је пуномоћник Ш.Д, адвокат из Н.П, против тужене Савремена конфекција Р. из Н.П, ради исплате зараде, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж бр. 365/11 од 17.06.2011. године, у седници одржаној 09.11.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

            УКИДАЈУ СЕ решење Основног суда у Новом Пазару П1 број 155/07 од 23.05.2011. године и решење Вишег суда у Новом Пазару Гж бр. 365/11 од 17.06.2011. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

            Решењем Основног суда у Новом Пазару П1 број 155/07 од 23.05.2011. године, одбијен је као неоснован предлог тужиоца за понављање поступка окончаног правноснажном пресудом Општинског суда у Новом Пазару П1 број 155/07 од 26.11.2008. године.

            Решењем Вишег суда у Новом Пазару Гж бр. 365/11 од 17.06.2011. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење.

            Против наведеног правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

            Испитујући побијано решење у смислу члана 399. у вези члана 412. ЗПП-а („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09), који се примењује на основу члана 55. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 111/09), будући да је ревизија изјављена после 29.12.2009. године, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

            Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је 05.02.2010. године поднео предлог за понављање поступка окончаног правноснажном пресудом Општинског суда у Новом Пазару П1 број 155/07 од 26.11.2008. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му исплати минималну зараду за период новембар 2003. до новембра 2006. године у износима ближе означеним у овој пресуди са припадајућом законском затезном каматом. Истом пресудом обавезана је тужена да тужиоцу уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и остала социјална осигурања за период од 01.01.2004. до 31.12.2004. године. Предлог за понављање поступка заснива на члану 422. став 1. тачка 11. ЗПП-а, јер је стекао могућност да употреби одлуку Уставног суда Уж. бр. 95/08 од 26.11.2009. године, којом је усвојена уставна жалба М.Л. изјављена против пресуде Општинског суда у Новом Пазару П1 623/07 од 03.10.2007. године и пресуде Окружног суда у Новом Пазару Гж1 1153/07 од 11.12.2007. године. Наведеном одлуком Уставног суда утврђена је повреда права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава и права на правичну накнаду за рад из члана 60. став 4. Устава. Подноситељ уставне жалбе је као и тужилац био у радном односу код тужене до момента када му је престао радни однос по основу одлуке туженог о проглашењу технолошким вишком, а до тог момента се налазио на плаћеном одсуству. У периоду док је био на плаћеном одсуству тужена није вршила никакву исплату зараде нити је вршила уплату доприноса. Оспореним пресудама подноситељу уставне жалбе одбијен је као неоснован тужбени захтев за исплату накнаде зараде у висини минималне зараде за период док је био на плаћеном одсуству. Тужилац није подносио уставну жалбу.

            Полазећи од утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили као неоснован предлог за понављање поступка, налазећи да наведена одлука Уставног суда којом је утврђена повреда или ускраћивање људског или мањинског права и слобода зајамчених Уставом не може бити разлог за понављање поступка. Наведена одлука Уставног суда на коју се у предлогу за понављање поступка тужилац позива донета је на основу уставне жалбе другог лица које није странка у овом поступку. Зато нису испуњени услови за понављање поступка из члана 422. став 1. тачка 11. ЗПП-а.

            Према одредби члана 422. став 1. тачка 11. ЗПП-а („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09), поступак који је одлуком суда правноснажно завршен може се по предлогу странке поновити ако је у поступку по уставној жалби, Уставни суд утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајамчене Уставом у парничном поступку.

            Одредбом члана 87. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/2007), прописано је да ако је појединачним актом или радњом повређено или ускраћено Уставом зајемчено људско или мањинско право и слобода више лица, а само неки од њих су поднели уставну жалбу, одлука Уставног суда односи се и на лица која нису поднела уставну жалбу, ако се налазе у истој правној ситуацији.

            С`тога, понављање поступка може се тражити на основу одлуке Уставног суда о уставној жалби којом је утврђено кршење људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку од стране сваког лица које се налази у истој правној ситуацији. Небитно је да ли се одлука Уставног суда о уставној жалби којом је утврђена наведена повреда односи на одлуку која је донета у парничном поступку чије се понављање тражи.

            Ради доношења правилне и законите одлуке неопходно је утврдити да ли се тужилац налази у истој правној ситуацији, што је у конкретном случају изостало. Уколико се утврди да се тужилац и подноситељ уставне жалбе налазе у истој правној ситуацији, онда би тужилац имао право да на основу одлуке Уставног суда Уж број 143/07 тражи понављање поступка у смислу члана 422. став 1. тачка 11. ЗПП-а, без обзира што он лично није подносио уставну жалбу.

            С`обзиром да у поступку није утврђено да ли се тужилац и подноситељ уставне жалбе налазе у истој правној ситуацији, и да су нижестепени судови сходно члану 171. Устава Републике Србије и члана 104. Закона о Уставном суду дужни да прихвате правно схватање Уставног суда изражено у наведеној одлуци, то су се стекли услови за примену члана 406. став 1. ЗПП-а, па је Врховни касациони суд укинуо нижестепене одлуке и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Председник већа – судија

Снежана Андрејевић,с.р.