Врховни касациони суд, у већу састављеном од судије Снежане Андрејевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у поступку ради заштите права на суђење у разумном року предлагача В.М. из Б., кога заступа В.С., адвокат из Б., одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Београду Р4 и 119/14 од 20.06.2015. године, у седници већа одржаној 29.10.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и ПОТВРЂУЈЕ решење Вишег суда у Београду Р4 и 119/14 од 20.06.2015. године.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Р4 и 119/14 од 20.06.2015. године одбијен је захтев предлагача којим је тражено да се утврди да је поступањем Првог основног суда у Београду у предмету И 31568/10 предлагачу повређено право на суђење у разумном року, као и да му се досуди накнада за повреду права.

Против наведеног решења предлагач је благовремено изјавио жалбу, због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној жалби на основу члана 8б Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр.116/08... 101/13), Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом члана 386. у вези са чланом 402. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11... 55/14), у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр.25/82..,„Службени гласник РС“ бр.46/95... 46/14), на чију примену упућује члан 8в Закона о уређењу судова и оценио да жалба није основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку на које Врховни касациони суд, као другостепени у овом поступку, пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, предлагач је у својству извршног повериоца 12.09.2008. године покренуо извршни поступак предлогом за доношење решења о извршењу, а на основу правноснажне и извршне пресуде Првог општинског суда у Београду П1 135/05 од 30.05.2006. године. Наведени извршни поступак обустављен је решењем Првог основног суда у Београду И 31568/10 од 05.07.2011. године, против којег је извршни поверилац, овде предлагач, благовремено изјавио жалбу. Први основни суд је решењем И 31568/10 од 11.10.2011. године одбацио жалбу као недозвољену, након чега је извршни поверилац против наведеног решења изјавио приговор, који је такође одбачен као недозвољен. Одлуком Уставног суда Уж 5693/11 од 24.04.2014. године усвојена је уставна жалба и утврђено да је решењем Првог основног суда у Београду И 31568/10 од 11.10.2011. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правно средство зајемчено чланом 36. став 2. Устава Републике Србије и право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, поништено је решење Првог основног суда И 31568/10 од 11.10.2011. године и одређено да надлежан суд у најкраћем року одлучи о жалби изјављеној против решења од 05.07.2011. године као о приговору. Након што је одлука Уставног суда достављена Првом основном суду у Београду, предмет је изнет другостепеном већу тог суда, ради одлучивања о приговору изјављеном против решења И 31568/10 од 05.07.2011. године. Решењем Првог основног суда у Беогрду Ипв 11868/14/2 - И 31568/10 од 24.10.2014. године укинуто решење Првог основног суда у Београду И 31568/10 од 05.07.2011. године и списи су враћени првостепеном суду на поновно одлучивање. Захтев за заштиту права на суђење у разумном року поднет је првостепеном суду 24.10.2014. године, односно истог дана када је поступајући по налогу Уставног суда Први основни суд одлучио о жалби извршног повериоца као о приговору.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилном применом материјалног права одбио захтев предлагача као неоснован.

Разматрајући дужину трајања наведеног извршног поступка након доношења одлуке Уставног суда Уж 5693/11 од 24.04.2014. године, првостепени суд правилно закључује да временски период који је протекао од доношења одлуке Уж 5693/11 којом је утврђена повреда предлагачевог на суђење у разумном року до подношења новог захтева за заштиту права у овом поступку не оправдава доношење нове одлуке којом би се утврдила повреда права и наложило убрзање поступка. Наиме, извршавајући налог из одлуке Уставног суда Уж 5693/11 од 24.04.2014. године надлежно веће Првог основног суда у Београду је одмах по достављању одлуке Уставног суда одлучило о жалби извршног повериоца, а овде предлагача, као о приговору изјављеном против решења И 31568/10 од 05.07.2011. године, а спорно решење којим је поступак извршења обустављен је укинуто и предмет је враћен на поновно одлучивање. Овим су уједно отклоњене последице повреда права из члана 36. став 2. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије, која су била предмет уставноправне заштите у поступку пред уставним судом, а имајући у виду време протекло након доношења одлуке о приговору извршног повериоца Ипв 11868/14/2 - И 31568/10 од 24.10.2014. године, првостепени суд је правилно оценио да за сада, у поновљеном поступку право предлагача на суђење у разумном року није повређено. Следом наведеног, захтев предлагача је неоснован и у делу којим је тражено да се првостепеном суду наложи да у року од пет дана одлучи о приговору изјављеном против решења И 31568/10 од 05.07.2011. године, као и у делу којим је тражена исплата накнаде за повреду права на суђење у разумном року у износу од 1.694.000,00 динара. Супротно наводима жалбе, за своју одлуку првостепени суд је дао јасне и потпуне разлоге, које као правилне прихвата и Врховни касациони суд. Стога је жалба одбијена као неоснована и првостепена одлука је потврђена.

Имајући у виду исход другостепеног поступка, неоснован је и захтев предлагача којим је тражена накнада трошкова поступка у износу од 69.800,00 динара, према трошковнику садржаном у жалби.

Из наведених разлога, применом члана 401. тачка 2. и члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Снежана Андрејевић,с.р.