Рж г 141/2014 разумни рок као правни стандард

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж г 141/2014
05.11.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Миломира Николића, председника већа, Марине Говедарицa и Слађане Накић-Момировић, чланова већа, у поступку подносиоца захтева В.А., из Ј., поводом захтева за заштиту права на суђење у разумном року, решавајући о жалби подносиоца захтева изјављеној против решења Вишег суда у Јагодини Р4 И 11/14 од 24.09.2014. године, у седници већа одржаној дана 05.11.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба подносиоца захтева и потврђује решење Вишег суда у Јагодини Р4 И 11/14 од 24.09.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем одбијен је као неоснован захтев подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року, којим је тражио да суд утврди повреду права у предмету Основног суда у Јагодини И.бр.836/13, да му се исплати накнада од 80.000 динара и да се објави судска одлука.

Против првостепеног решења подносилац захтева је благовремено изјавио жалбу из свих законом прописаних разлога.

Одлучујући о жалби подносиоца захтева на основу члана 8б став 3. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр.116/08 ... 101/13), Врховни касациони суд је испитао побијано решење, применом члана 386. у вези са чланом 402. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14) у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'' 25/82 ... ''Службени гласник РС'' бр. 46/95 ... ''Службени гласник РС'', бр. 55/14) који се примењује на основу члана 8в Закона о уређењу судова, па је нашао да је жалба неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из тачке 12. истог става, на коју се у жалби указује, јер првостепена одлука садржи јасне и потпуне разлоге о одлучним чињеницама, који нису противречни стању у списима и изведеним доказима.

Поводом захтева подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року у поступку који се води пред Основним судом у Јагодини И бр.836/13, првостепени суд је правилно поступио када је основаност захтева ценио с обзиром на сложеност чињеничних и правних питања извршног предмета, понашање извршног повериоца одн. подносиоца захтева, понашање надлежних органа, значај извршног предмета за подносиоца захтева, исход извршног поступка и дужину његовог трајања, па је утврдио: -да је извршни поступак покретнут 14.05.2013. године, -да је 10.01.2014. године извршни поверилац делимично намирио новчано потраживање у износима од 172.900 динара и 19.200 динара, -да у поступку није било нарочито сложених и спорних правних питања, - да подносилац захтев није допринео трајању поступка, -да је извршни поступак значајан за подносиоца захтева -и да је било одређених пропуста извршног суда у поступку спровођења решења о извршењу.

Према члану 32. став 1. Устава Републике Србије свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.

Према члану 8б Закона о уређењу судова, ако непосредно виши суд утврди да је захтев подносиоца основан, може одредити примерену накнаду за повреду права на суђење у разумном року и одредити рок у коме ће нижи суд окончати поступак у коме је учињена повреда права на суђење у разумном року.

Одлучујући о захтеву подносиоца захтева, првостепени суд је правилно закључио да није повређено право подносиоца захтева на суђење у разумном року у поступку И.бр.836/13 који се води пред Основним судом у Јагодини. За свој закључак првостепени суд је дао јасне и потпуне разлоге којима се правилно указује да извршни поступак не траје неразумно дуго, с обзиром да је поступак покренут 14.05.2013. године и да је извршни поверилац делимично наплатио своје новчано потраживање у том поступку. Дужина трајања поступка је једна од чињеница на основу које се одлучује о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, а првостепени суд је ту чињеницу, као и чињеницу да је подносилац захтева делимично наплатио своје потраживање, сматрао кључним за одлуку о захтеву подносиоца захтева. Правилна примена правног стандарда суђења у разумном року подразумева утврђивање скупа чињеница (сложеност предмета, понашање подносиоца захтева и државних органа итд.) међу којима одлучујући значај има чињеница дужине трајања судског поступка. Када се утврди да судски поступак траје дужи временски период, приступа се утврђивању и других чињеница које се тичу сложености предмета, понашање подносиоца захтева и државних органа итд. како би се утврдило чијом кривицом се неразумно дуго суди и да ли је подносиоцу захтева повређено право на суђење у разумном року. У предметном случају извршни поступак није још окончан, али како је тај поступак покренут 14.05.2013. године и како је извршни поверилац одн. подносилац захтева делимично наплатио своје новчано потраживање те околности говоре у прилог закључка првостепеног суда да није повређено право подносиоца захтева на суђење у разумном року (упркос одређеним пропустима извршног суда у поступку спровођења решења о извршењу).

На основу изложеног, ревизијски суд је одлучио као у изреци сагласно члану 401. став 1. тачка 2. у вези члана 402. Закона о парничном поступку.

У жалби подносилац захтева истиче да првостепени суд није водио рачуна да је извршни суд неблаговремено спровео решења о извршењу, те да је због тога одговоран за повреду права подносиоца захтева на суђење у разумном року, али, по налажењу Врховног касационог суда ти наводи жалбе су без значаја, с обзиром да је извршни поступак покренут 14.05.2013. године, да је подносилац захтева успео да делимично наплати своје новчано потраживање и да извршни суд предузима радње за наплату преосталог дуга, не може се прихватити тврдња подносиоца захтева да је у том извршном поступку повређено његово право на суђење у разумном року.

Председник већа–судија

Миломир Николић, с.р.