У поступку који је предходио доношењу побијаног решења, нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 1, 2, 3, 5, 7. и 9. ЗПП на које Врховни касациони суд као другостепени пази по службеној дужности. У жалби се одређено не указује на битне повреде због којих се може изјавити жалба.

По оцени овога суда, Виши суд у Лесковцу је правилно поступио када је решењем 6.Р4.К.бр.4/14 од 15.08.2014.године одбио као неоснован захтев предлагача Д.С. којим је тражио да се утврди да је повређено његово право на суђење у разумном року у поступку пред Основним судом у Лебану у предмету К.бр.1970/13, као и захтев да се предлагачу на име накнаде нематеријалне штете досуди износ од 1.500 евра у динарској противвредности.

Наиме, према стању у списима, овде предлагач - окривљени Д.С. је пресудом Основног суда у Лесковцу 1.К.бр.1701/10 од 24.08.2011.године, у одсуству, оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ у вези члана 33. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а која пресуда је постала правноснажна и извршна дана 23.10.2011.године. Након тога је Основни суд у Лесковцу решењем Кв.бр.875/13 од 31.10.2013.године уважио захтев осуђеног Д.С. и дозволио понављање кривичног поступка у предмету кривице Основног суда у Лесковцу 1К.бр.1701/10 окончаног правноснажном пресудом Основног суда у Лесковцу 1.К.бр.1701/10 од 24.08.2011.године, те је донето решење Основног суда у Лесковцу Кв.бр.875/13 од 02.12.2013.године којим је обустављено извршење казне затвора према окривљеном. У међувремену је донет нови Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, те је овај предмет достављен Основном суду у Лебану, по којем је вршилац функције председника тог суда донео налог Су.I 1- 21/2014 од 15.05.2014.године за хитно прекоредно поступање, решавање и експедовање из Основног суда у Лебану предмета који носи ознаку К.бр.1970/2013, уз напомену да је наведени предмет потребно решити најкасније до 15.11.2014.године, а по ком налогу је поступајући судија дана 16.05.2014.године заказао главни претрес за 15.07.2014.године који је одржан, а следећи претрес је заказан за 11.09.2014.године ради извођења доказа који су на записнику и констатовани.

По налажењу Врховног касационог суда правилно је првостепени суд, приликом доношења одлуке, разматрајући разлоге и наводе захтева за заштиту права на суђење у разумном року предлагача Д.С., имао у виду да оцена разумног трајања судског поступка зависи од низа чинилаца који се морају узети у обзир у сваком појединачном случају према његовим специфичним околностима, а пре свега зависи од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања странака, односно овде предлагача као странке у поступку, те понашања надлежних власти, односно судова који воде поступак и других државних органа који су укључени и који поступају у границама своје надлежности, као и значаја случаја за подносиоца захтева за заштиту права на суђење у разумном року, односно природе постављеног захтева, а што су све критеријуми који утичу на оцену дужине трајања поступка и одређују да ли је поступак окончан у оквиру разумног рока или није.

Пре свега, правилно је првостепени суд нашао да је, према стању у списима предмета, дужину трајања поступка до доношења решења Основног суда у Лесковцу Кв.бр.875/13 од 31.10.2013.године којим је уважен захтев осуђеног Д.С. и дозвољено понављање кривичног поступка у предмету Основног суда у Лесковцу 1К.бр.1701/10 који је окончан правноснажном пресудом Основног суда у Лесковцу 1К.бр.1701/10 од 24.08.2011.године, скривио искључиво окривљени Д.С. својим понашањем као странка у поступку, те да није било пропуста у поступању надлежних власти, односно судова и органа унутрашњих послова у оном делу који се односи на њихово поступање, односно проверу адресе окривљеног Д.С., те реализацију издатих наредби за његово довођење, као и у поступку по наредби којом је тражено издавање потернице, и за наведено је првостепени суд на странама 5. и 6. образложења побијаног решења дао јасне и аргументоване разлоге, које у свему прихвата и овај суд и на њих упућује.

По оцени овога суда, првостепени суд је, на основу стања у списима предмета, правилно нашао да није извршена повреда права на суђење у разумном року на штету овде предлагача - окривљеног Д.С. у поступку пред Основним судом у Лебану у предмету К.бр.1970/13, обзиром да је окривљени захтев за понављање кривичног поступка Основног суда у Лесковцу 1К.бр.1701/10 поднео надлежном суду дана 07.10.2013.године, након чега је донето решење Основног суда у Лесковцу К.бр.875/13 од 31.10.2013.године којим је дозвољено понављање наведеног кривичног поступка, те је вршилац функције председника Основног суда у Лебану донео налог Су.I 1-21/2014 од 15.05.2014.године за хитно прекоредно поступање, решавање и експедовање предмета К.бр.1970/2013, уз напомену да је наведени предмет потребно решити најкасније до 15.11.2014.године, дакле у предмету је стављен налог за убрзање поступка. Имајући у виду напред наведено, то је првостепени суд, сагласно одредбама чланова 8а и 8в Закона о уређењу судова, правилно нашао да у конкретном случају, од стране судова који су поступали, нису извршене повреде одредбе члана 32. став 1. Устава Републике Србије, одредбе члана 14. став 1. Законика о кривичном поступку и одредбе члана 6. Европске конвенције о људским правима и правилно је нашао да предлагач нема основа за заштиту права на суђење у разумном року, те је такав захтев и одбио као неоснован.

Поред тога, првостепени суд је правилно одбио као неоснован и захтев предлагача да му се на име накнаде нематеријалне штете досуди износ од 1.500 евра у динарској противвредности, будући да је захтев за новчану накнаду, односно накнаду нематеријалне штете због повреде права на суђење у разумном року повезан са постојањем такве повреде, а у конкретном случају није нађено да је таква повреда и извршена.

Из напред наведених разлога, неосновано жалбом предлагач побија решење Вишег суда у Лесковцу 6.Р4.К.бр.4/14 од 15.08.2014.године.

Врховни касациони суд је ценио и остале наводе у жалби предлагача, те је нашао да су исти неосновани и да нису од утицаја на правилну и закониту одлуку Вишег суда у Лесковцу.

Са свега изложеног, Врховни касациони суд је на основу одредби члана 401. тачка 2. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, а у вези члана 8в Закона о уређењу судова, донео одлуку као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                        Председник већа-судија,

Снежана Лазин,с.р.                                                                                             Невенка Важић,с.р.