Рж1 г 5/2021 1.6.6.7; правни лекови за убрзање поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 5/2021
13.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, судија Марина Милановић, у предмету предлагача АА из ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Основног суда у Лебану Р4 п 49/21 од 14.04.2021. године, дана 13.05.2021. године, без испитног поступка, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба предлагача АА из ... .

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је Основном суду у Лебану дана 26.03.2021. године поднео приговор ради убрзања поступка наводећи више пословних бројева парничних предмета.

Решењем Основног суда у Лебану Р4 п 49/21 од 14.04.2021. године одбачен је приговор ради убрзања поступка поднет од стране подносиоца којим је тражио да се утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року као неуредан.

Против наведеног решења предлагач је изјавио жалбу, без навођења законских разлога.

Одлучујући о жалби предлагача на основу одредаба члана 16. и 17. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82 ... „Службени гласник РС“ бр. 6/15), Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом члана 386. у вези члана 402. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...55/14) и закључио да је жалба недозвољена.

О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду, сагласно одредби члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, којим је прописано да председник непосредно вишег суда може годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија, да поред њега воде поступак и одлучују по жалбама.

Одредбом члана 8. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је, између осталог, да против решења о одбацивању приговора није дозвољена жалба.

Предлагач је изјавио жалбу супротно наведеној одредби Закона која прописује да није дозвољена жалба против решења о одбацивању приговора. Пошто је законом искључено право на жалбу против одлуке о одбачају приговора, Врховни касациони суд је закључио да је жалба недозвољена (без обзира што би жалба, да је дозвољена, требала да буде упућена председнику непосредно вишег суда, у смислу члана 16. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року), па је применом члана 17. став 1. наведеног Закона одлучио као у изреци овог решења.

С у д и ј а

Марина Милановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић