Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 15/2023
30.03.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Татјане Матковић Стефановић, председника већа, Татјане Миљуш и Јелене Ивановић, чланова већа, у предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Ивана Спасић, адвокат из ..., одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Врховног касационог суда Р4 р 210/2022 од 16.01.2023. године, донео је дана 30.03.2023. године,

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба предлагача изјављена против решења Врховног касационог суда Р4 р 210/2022 од 16.01.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је преко пуномоћника поднео Врховном касационом суду дана 14.12.2022. године приговор ради убрзања поступка у предмету овог суда Рев2 173/2021. Поступајући по наведеном приговору, Врховни касациони суд донео је решење Р4 р 210/2022 од 16.01.2023. године, којим је одбио приговор предлагача.

Против наведеног решења предлагач је изјавио жалбу дана 03.02.2023. године.

О жалби су одлучивале судије одређене Годишњим распоредом послова у суду сагласно одредби члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

Одлучујући о жалби предлагача, на основу одредбе члана 16. и 17. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/15), Врховни касациони суд је донео одлуку да је жалба недозвољена.

Према члану 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року приговор и жалба могу да се поднесу док се поступак не оконча.

Према стању у списима поступајући судија је донео решење Р4 р 210/2022 од 16.01.2023. године којим је одбио приговор предлагача ради убрзања поступка у предмету Врховног касационог суда Рев2 173/2021. Увидом у пријемни печат Врховног касационог суда утврђено је да је предлагач поднео жалбу препорученом пошиљком дана 03.02.2023. године. Одлука у предмету Рев2 173/2021 донета је у седници већа одржаној дана 23.03.2022. године, а отправљена је из суда 06.01.2023. године.

Како је поступак по приговору окончан пре него што је изјављена жалба, Врховни касациони суд је применио горе наведену одредбу члана 5. Закона о заштити права на суђење у разумном року и одбацио жалбу као недозвољену.