У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из одредбе члана 374. став 2. тач. 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега, сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Ожалбеним решењем је одбијен приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда II-1У 8706/18, као неоснован, са образложењем да се трајање поступка од подношења тужбе 18.05.2018. године до подношења приговора 11.05.2020. године не може сматрати неразумно дугим периодом за одлучивање који би довео до повреде права на суђење у разумном року, посебно имајући у виду да је суд предузимао радње у претходном поступку како би створио предуслове за одлучивање о тужби. Управни суд истиче да се ради о спору који не захтева хитност у поступању, а да субјективни значај који предмет поступка има за подносиоца не значи да се и, према критеријумима хитности који су изграђени кроз праксу Европског суда за људска права, ради о приоритетном предмету. По налажењу Управног суда, предлагач АА није пружила доказе о томе да је питање преласка у другу канцеларију такве природе да захтева брже поступање од уобичајеног.

По налажењу Врховног касационог суда, правилно је поступио Управни суд када је одбио приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету тог суда II-1У 8706/18, јер је управни спор започео подношењем тужбе 18.05.2018. године, а управни поступак подношењем приговора од стране предлагача 05.04.2018. године против решења Општинске управе Општине Власотинце од 03.03.2018. године, којим је предлагачу, као раднику те управе наложено да пређе у канцеларију бој ... (Канцеларија за ...), па укупно трајање управног поступка и управног спора за сада не оправдавају тврдњу предлагача АА да јој је повређено право на суђење у разумном року.

Наиме, случајеви који, према свим околностима, имају посебан значај за подносиоца приговора или за њега постоји ризик због одуговлачења поступка, захтевају нарочиту марљивост у поступању или посебну и изузетну хитност, па се и реално краће време трајања поступка може сматрати неразумним. Ако је суд преоптерећен нерешеним предметима, изграђени стандарди Европског суда за људска права налажу да се предмети тада решавају по приоритету или по посебном значају за подносиоца, а не по редоследу пријема предмета у суд. У овом конкретном случају, предмет који се односи на налог запосленом да се пресели у другу канцеларију истог органа локалне самоуправе, према оцени Врховног касационог суда, не спада у предмете које би требало прекоредно решавати, уз сво уважавање субјективног значаја који он има за предлагача. Осим тога, неосновани су наводи предлагача да судија известилац у периоду од пријема тужбе до подношења приговора није предузимао било какве процесне радње у поступку, јер из списа предмета Управног суда произлази да је судија спровео претходни поступак и да се изјаснио да ће предмет бити решен након окончања изборних предмета који су по својој природи нарочито хитни и захтевају одлучивање у врло кратком року.

Због свега изложеног, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у ставу првом диспозитива решења.

Врховни касациони суд је одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, јер предлагач није успео у поступку заштите права на суђење у разумном року.

Судија

Катарина Манојловић Андрић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић