Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Вељко Ђелић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Први основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради исплате дуга, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев Првог основног суда у Београду за делегацију надлежности у предмету тог суда П 66977/20, па се за даље поступање ОДРЕЂУЈЕ Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду је поднео Врховном касационом суду захтев за делегацију надлежности у наведеном предмету, наводећи да због великог броја предмета којима су задужене судије тог суда, није могуће да се испоштује начело суђења у разумном року.

Ценећи поднети захтев на основу одредбе члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013-УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020), односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

У конкретној правној ствари тужбом се потражује исплата дуга у износу од 1.277,26 динара, са законском затезном каматом од 29.12.2020. године до исплате, а из реферата тужбе произлази да је основ за дуговање, незаконит и неправилан рад Првог основног суда у Београду.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС и 55/14), прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте, да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

У конкретном случају, тужиља је дана 29.12.2020. године, поднела тужбу Првом основном суду у Београду, којом је тражила да се обавеже тужена да јој на име накнаде трошкова браниоца по службеној дужности у предмету К 4/18 пред Првим основним судом у Београду, исплати износ од 1.277,26 динара, са законском затезном каматом од 29.12.2020. године, као и да јој накнади трошкове поступка.

Имајући у виду да је тужба у овој правној ствари поднета Првом основном судом у Београду, дакле управо оном суду који је према наводима из тужбе услед незаконитог и неправилног поступања, проузроковао подношење тужбе, по налажењу Врховног касационог суда, постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда који ће поступати у овом предмету, у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ – Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године... „Службени гласник РС“ – Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 62. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић