Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 1395/2021
25.03.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Митар Ђенисић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о захтеву Основног суда у Ваљеву за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда П 1844/2020, на седници одржаној 25.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Основног суда у Ваљеву П 1844/2020, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Чачку.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је 05.11.2020. године поднео тужбу Основном суду у Ваљеву против туженог, ради обавезивања туженог да исплати тужиоцу износ од 12.000,00 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе па до коначне исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка.

Основни суд у Ваљеву, уз допис П 1844/2020 од 10.02.2021. године, доставио је списе предмета Врховном касационом суду, ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету и као оправдан разлог за свој захтев навео да је тужилац по занимању адвокат, а тужени судија Вишег суда у Ваљеву и да је тужилац у дужем временском периоду покренуо велики број оваквих и сличних поступака против судија тог суда, уз константно подношење и кривичних пријава надлежним тужилаштвима против судија у вези са вођењем поступка. Затим, да је тужилац подносио тужбе и против судија тог и Вишег суда ради накнаде штете због наводно неправилног и незаконитог рада судија.

Врховни касациони суд је одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредби члана 62. став 1. и 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18 - УС, 87/18 и 88/18 - УС), утврдио да је захтев основан.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП, је прописано, да, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Одредбом става 7. овог члана, да, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овога члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.