Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 161/2020
16.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., кога заступа Владимир Стоиљковски, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Високи савет судства – Виши суд у Зрењанину, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, Одељење у Зрењанину, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Вишег суда у Зрењанину за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, на седници одржаној 16.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Новом Саду за одлучивање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Пред Основним судом у Зрењанину тужилац је покренуо парницу против Републике Србије – Високог савета судства – Вишег суда у Зрењанину, ради накнаде штете.

Виши суд у Зрењанину је актом број Су VIII-43 1/2020 od 24.08.2020. године, Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је наведено да је том суду стигао предмет за одлучивање по изјављеној жалби од стране тужене Републике Србије - Вишег суда у Зрењанину. Имајући у виду да је тужена страна у поступку Република Србија – Високи савет судства – Виши суд у Зрењанину, овај суд је поднео захтев у смислу одредбе члана 62. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Наиме, према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, али који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).