Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 206/2020
13.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Гордане Комненић и Бисерке Живановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Илија Ђурђевић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства – Основни суд у Вршцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Вршцу, ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о захтеву Основног суда у Вршцу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 13.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Панчеву за поступање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Пред Основним судом у Вршцу у току је парнични поступак Прр1 117/20 по тужби тужиоца АА из ... против тужене Републике Србије, ради накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року.

Основни суд у Вршцу је поднео захтев заведен по пословним бројем Прр1 117/20 од 90.09.2020. године за одређивање другог стварно надлежног суда у смислу члана 62. став 1. ЗПП, наводећи као разлоге за делегацију да је у овој правној ствари тужилац поднео тужбу против Републике Србије ради накнаде имовинске штете због тога што му је решењем председника Вишег суда у Панчеву Ржк бр. 2/20 од 24.02.2020. године утврђена повреде права на суђење у разумном року због поступања Основног суда у Вршцу у предмету К 26/17.

Одлучујући о предлогу за одређивање другог стварно надлежног суда у овој правној ствари, на основу члана 62. став 7. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је оценио да je предлог основан.

Наиме, чланом 62. ставу 1. ЗПП, прописано је да надлежан суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози.

Дакле, поступање другог суда који је стварно надлежан за поступање у предмету може бити одређено, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).