Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 26/2020
12.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ..., које заступају Раденко Главоњић и Зорица Марковић, адвокати из ..., против тужене Републике Србије, Основног суда у Ивањици, коју заступа Државно правобранилаштво, одељење у Краљеву, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Ивањици за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, на седници одржаној 12.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Пожеги за одлучивање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Основном суду у Ивањици поднета је тужба тужилаца, против тужене, ради накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у поступку Основног суда у Ивањици И 11295/10.

Основни суд у Ивањици је, у прилогу акта Прр1 1/18 16.01.2020. године, Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да je том суду поднета тужба против тужене Републике Србије, Основног суда у Ивањици, ради накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у поступку тог суда, па налази да су се тиме стекли услови из члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да je захтев основан.

Наиме, према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.

Дакле, на основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, али који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).