Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 263/2022
22.09.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа Светозар Поповић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Високог савета судства – Првог основног суда у Београду, чији је заступник Државно јавно правобранилаштво из Београда, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда П 10993/22, на седници већа одржаној дана 22.09.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Првог основног суда у Београду П 10993/22, ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужбом поднетом дана 06.09.2022. године тужиља је тражила обавезивање тужене на исплату износа од 15.000,00 динара са законском затезном каматом од 25.08.2016. године, па до исплате. Основ спора био је дуг на име неисплаћене накнаде за вештачење који је по наредби поступајућег судије Првог основног суда у Београду тужиља обавила у предмету тог суда П 7781 /14.

По пријему наведене тужбе Први основни суд у Београду је дописом П 10993/22 од 08.09.2022. године предмет доставио Врховном касационом суду ради одређивања другог стварно надлежног суда за поступање у овом предмету, сматрајући да оправдани разлог представља околност да се дуг потражује због пропуста учињеног од стране Првог основног суда у Београду у поменутом парничном поступку.

Одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда на основу одредбе члана 62. став 1. и 7. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), у вези са чланом 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 116/08...113/17), Врховни касациони суд је утврдио да је захтев основан.

Чланом 62. став 1. ЗПП прописано је да надлежни суд првог степена сам или на предлог странке може поднети захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Ставом 7. истог члана прописано је да о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. тог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.