Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 268/2024
14.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Јасмине Симовић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јордан Таневски адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Високи савет судства - Виши суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради исплате, одлучујући о захтеву Вишег суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 14.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Виши суд у Ваљеву за поступање у предмету Вишег суда у Београду Гж 34883/21.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Београду је поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда који ће у означеном предмету одлучити о жалби тужене, изјављеној против првостепене пресуде којом је одлучено о исплати новчаног потраживања насталог радом тог суда.

Одредбом члана 62. став 1. ЗПП прописано је да се захтев за одређивање другог стварно надлежног суда који ће поступати у одређеном предмету може поднети ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 8. те одредбе, захтев, односно предлог за делегацију надлежности може да се поднесе и у другостепеном поступку, под условима из става 1. тог члана. О захтеву надлежног суда, сходно ставу 7. наведеног члана, одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног суда, постоје оправдани разлози да о жалби у означеном предмету Вишег суда у Београду одлучује други стварно надлежан виши суд, а не виши суд чијим је радом настало спорно потраживање, јер ће се на тај начин отклонити свака евентуална сумња у независност и непристрасност суда и очувати право странака да им суди независтан и непристрасан суд, загарантовано чланом 6. став 1. Европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.