Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 6297/2019
13.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Звездане Лутовац и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужиоца AA из ... чији је пуномоћник Љубица Кувељић из ... против тужене Републике Србије – Високи савет судства, Први основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво Београд, ради новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року, одлучујући о захтеву Првог основног суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници одржаној 13.06.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету Првог основног суда у Београду Прр 134/19 ОДРЕЂУЈЕ СЕ Трећи основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је Првом основном суду у Београду 24.11.2017. године поднео тужбу против тужене Републике Србије, Високи савет судства,

Први основни суд у Београду за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року у означеном поступку пред Првим основним судом у Београду. Први основни суд у Београду је поднео Врховном касационом суду захтев Прр 134/19 од 20.05.2019. године за делегацију суда. Предложио је да Врховни касациони суд одреди други стварно надлежан суд за поступање, налазећи да за то постоје оправдани разлози, јер Први основни суд у Београду води поступак у коме је учињена повреда права на суђење у разумном року, па не може водити поступак и одлучивати и о накнади штете због повреде права на суђење у разумном року.

Одлучујући о предлогу за одређивање другог стварно надлежног суда, Врховни касациони суд је за поступање у овом предмету одредио Трећи основни суд у Београду.

По члану 62. став 1. ЗПП, надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става првог овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

Према цитираној законској одредби, највиши суд може одредити други месно и стварно надлежан суд у случају кад суд месно и стварно надлежан није у могућности да поступа у конкретном предмету. Највиши суд тако може одлучити и ако није сврсисходно да у том предмету поступа суд пред којим је месна и стварна надлежност заснована.

По оцени Врховног касационог суда, испуњени су услови за тражену делегацију из члана 62.став 1. ЗПП, јер се пред поступајућим судом тражи накнада штете због повреде права тужилаца на суђење у разумном року у поступку тог истог суда, због чега постоје оправдани разлози да у овом предмету поступа други стварно надлежни суд уместо Првог основног суда у Београду – у овој правној ствари Трећи основни суд у Београду.

На основу члана 62. став 7. ЗПП одлучено је као у изреци решења.