Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Браниславa Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиоца АА, са седиштем у ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде РС, Виши суд у Смедереву, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 21.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Виши суд у Панчеву за поступање у предмету Вишег суда у Смедереву П 454/19.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Панчеву је уз допис од 08.11.2019. године Врховном касационом суду доставио предмет П 454/19 уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер тужилац поднетом тужбом тражи заштиту од дискриминације наводећи да су дискриминаторске радње извршене у поступку пред Вишим судом у Смедереву у предмету П 2255/18.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 88/18 ЗПП) прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

У конкретном случају, тужилац је дана 12.07.2019. године поднео тужбу Вишем суду у Смедереву против тужене Републике Србије – Министарства правде – Виши суд у Смедереву, којом је тражио да се утврди да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу у судском поступку Вишег суда у Смедереву П 2255/18, као и да му надокнади трошкове поступка.

Имајући у виду да је у поднетој тужби као орган тужене Републике Србије означен и Виши суд у Смедереву, чијим поступањем је тужилац наводно дискриминисан, по налажењу Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ - Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године ... „Службени гласник РС“ - Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић