Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р 81/2025
09.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Десимир Јовановић, адвокат из ..., против ББ из ..., општина ..., ради утврђења права својине, одлучујући о захтеву Вишег суда у Неготину за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, у седници одржаној 09.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ захтев Вишег суда у Неготину за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља је 25.03.2025. године поднела тужбу Вишем суду у Неготину против туженог са примарним тужбеним захтевом за утврђење права својине на непокретности и евентуалним тужбеним захтевом за исплату.

Виши суд у Неготину је послао захтев Су VIII 46/2025 од 27.03.2025. године Врховном суду за делегацију надлежности другом суду, са наводима да је тужиља у тазбинском сродству (свекрва) са судијом тог суда ВВ, што је по мишљењу тог суда оправдан разлог за делегацију надлежности у смислу члану 62. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о захтеву суда за делегацију на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23), Врховни суд је нашао да захтев није основан.

Према одредби члана 62. став 1. ЗПП, надлежан суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постојe други оправдани разлози.

По налажењу Врховног суда у овој правној ствари нису испуњени услови из члана 62. став 1. ЗПП за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у поступку, јер разлози изнети у захтеву суда не представљају оправдане разлоге за делегацију другом суду (већ разлоге за евенуално изузеће судије), нити указују да је очигледно да ће се поступак лакше спровести пред другим стварно надлежним судом, због чега је одлучено као у изреци.