.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 102/2024
20.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиоца малолетног АА кога заступа деда ББ из ..., чији је пуномоћник Миљан Грбовић, адвокат из ..., против туженог АД ЗА ОСИГУРАЊЕ „MILENIJUM OSIGURANJE“ Београд, ради накнаде штете, одлучујући о сукобу надлежности између Трећег основног суда у Београду и Основног суда у Новом Саду, у седници одржаној 20.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом парничном поступку месно је НАДЛЕЖАН Трећи основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Тужилац је Основном суду у Новом Саду поднео тужбу ради накнаде штете коју је претрпео услед незгодног пада дана ...2022. године, као ученик ТШ „Павле Савић“ којом приликом је тужилац задобио повреду у виду прелома леве подлактице због које је код тужиоца наступио инвалидитет од 10% те је предложио да суд утврди ништавост уговорне одредбе којом је, за случај спора уговорена месна надлежност стварно надлежног суда у Београду и обавеже туженог као осигуравача да му исплати накнаду штете због наступања осигураног случаја из уговора о осигурању који је ТШ „Павле Савић“ закључила са туженим 06.09.2022. године. Сматрајући да се тужбеном захтевом тражи утврђење делимичне ништавости уговора о осигурању и исплата накнаде због наступања осигураног случаја због чега се месна надлежност одређује на основу члана 40. став 2. ЗПП Основни суд у Новом Саду се решењем П 4113/23 од 23.10.2023. године огласио месно ненадлежним и списе доставио Трећем основном суду у Београду на чијој територији се налази седиште туженог као месно надлежном с позивом на одредбе члана 38., 39. и 40. ЗПП.
Трећи основни суд у Београду није прихватио надлежност већ је предмет доставио Врховном суду ради решавања насталог сукоба надлежности сматрајући не постоји месна надлежност Трећег основног суда у Београду, већ надлежност Основног суда у Новом Саду јер је на територији тог суда наступила штетна последица (повређивање тужиоца који живи у Новом Саду) и да је стога, сходно одредби члана 44. ЗПП тај суд месно надлежан.
Решавајући настали сукоб месне надлежности на основу члана 22. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23) и члана 32. став 2. и члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да је за поступање у овом парничном поступку надлежан Трећи основни суд у Београду.
Према одредби члана 19. став 3. ЗПП, суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор тужени може да истакне приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу ако се припремно не одржава, а пре упуштања у расправљање о чему суд мора да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора (став 4.).
Одредбом члана 39. ЗПП у ставу 1. прописано је да је за суђење опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште, док је одредбом члана 40. став 2. ЗПП прописано да је за суђење у споровима против правних лица опште месно надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште према извештају Агенције за привредне регистре.
Одредбом члана 44. став 1. ЗПП прописано је да је за суђење у споровима због вануговорне одговорности за штету, поред суда опште месне надлежности надлежан и суд на чијем је подручју штетна радња извршена или суд на чијем је подручју штетна последица наступала, док је ставом 2. прописано да ако је штета настала услед смрти или тешке телесне повреде, поред суда из става 1. овог члана надлежан је и суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште односно боравиште, а ставом 3. да ће се одредбе става 1. и 2. овог члана примењивати и у поступку против организације за осигурање ради накнаде штете трећим лицима на основу прописа о непосредној одговорности организације за осиуграње, а одредба става 1. овог члана и у поступку о регресним захтевима по основу накнаде штете против регресних дужника.
Како је у конкретном спор ради утврђења делимичне ништавости уговора о осигурању и исплате накнаде штете због наступања осигураног случаја којим захтевом тужилац као осигураник тражи извршење уговорне обавезе осигуравача из уговора о осигурању од последица несрећног случаја то се не ради о захтеву за накнаду вануговорне штете већ о захтеву за извршење уговорне обавезе због чега се месна надлежност одређује према одредби члана 40. став 2. ЗПП јер се не ради о спору за чије решавање би био надлежан суд места настанка штетне последице и због чега нема места примени одредбе члана 44. ЗПП за одређивање месне надлежности суда.
Стога је за суђење у овом парничном поступку надлежан Трећи основни суд у Београду на чијем подручју тужени има седиште, због чега је применом одредбе члана 22. став 1. ЗПП и 32. став 2. Закона о уређењу судова одлучено као у изреци.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
