Решавајући сукоб стварне надлежности, на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, број 10/23) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11… 18/20), Врховни суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Други основни суд у Београду.

Одредбом члана 24. став 2. истог Закона, прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

Одредбом члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, прописано је да привредни суд у спору између домаћег и страног привредног друштва, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у спору који настане између привредног субјекта и другог правног лица у обављању делатности привредног субјекта, као и ако је у наведеном спору једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Дакле, привредни судови су надлежни да суде у споровима између привредних субјеката, у које спадају и предузетници, а појам предузетника дефинисан је одредбом члана 83. став 1. Закона о привредним друштвима, којим је прописано да је предузетник пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са Законом о регистрацији. По одредби члана 85. Закона о привредним друштвима предузетник одговара за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности целокупном својом имовином и у ту имовину улази имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. Одговорност за обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра. По члану 91. истог закона, предузетник губи својство предузетника брисањем из регистра привредних субјеката због престанка обављања делатности одјавом или по сили закона.

По члану 15. став 1. ЗПП, суд по службеној дужности одмах по пријему тужбе оцењује да ли је надлежан и у којем саставу је надлежан, на основу навода у тужби и на основу чињеница које су суду познате, док је чланом 17. став 1. тог закона прописано да суд у току целог поступка по службеној дужности пази на своју стварну надлежност.

Имајући у виду наведено, својство предузетника на дан подношења тужбе је релевантно за одређивање стварне надлежности суда, па у ситуацији када је предузетник брисан из регистра привредних субјеката пре подношења тужбе, односно предлога за извршење у конкретном случају (06.09.2022. године), то за поступање у овој парници није стварно надлежан привредни суд у смислу члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, већ основни суд по члану 22. став 2. тог закона. Без утицаја је чињеница да је као извршни дужник, односно тужена означен АА предузетник и предузетничка радња, будући да у конкретном случају страначку способност има физичко лице у смислу члана 74. став 1. ЗПП.

Имајући у виду наведено, за поступање у овом предмету стварно и месно је надлежан Други основни суд у Београду, па је на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

Како се Привредни суд у Београду решењем П 221/2024 од 18.01.2024. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, а пропустио да у смислу члана 463. ства 1. ЗПП укине платни налог, Други основни суд у Београду ће пре него што настави поступање предмет доставити Привредном суду у Београду како би допунским решењем одлучио у смислу наведене одредбе.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић