.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 138/2020
20.05.2020. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бојан Митровић, адвокат из ..., против тужене ''Комерцијалне банке'' a.д., са седиштем у Београду, ради утврђења ништавости уговора и стицања без основа, решавајући сукоб месне надлежности између Основног суда у Вршцу, Судска јединица Бела Црква и Првог основног суда у Београду, у седници одржаној 20.05.2020. године донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом спору МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Основни суд у Вршцу.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Вршцу, Судска јединица Бела Црква се решењем П 794/19 од 12.12.2019. године, које је правноснажно 26.12.2019. године, огласио месно ненадлежним за поступање у овој парници и по правноснажности решења списе је доставио Првом основном суду у Београду, као месно надлежном суду, са образложењем да су странке Уговором о динарском кредиту уговориле да ће се у случају спора поступак иницирати пред судом опште месне надлежности, односно седишту тужене које се налази у Београду.
Први основни суд у Београду није прихватио надлежност и предмет је уз акт П 7896/20 од 11.03.2020. године доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о насталом сукобу надлежности. Решавајући негативни сукоб месне надлежности у смислу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у парници месно надлежан Основни суд у Вршцу.
Из списа произилази да је тужиља поднела тужбу Основном суду у Вршцу 05.11.2019. године против тужене ''Комерцијалне банке'' a.д., са седиштем у Београду, ради утврђења ништавости одредбе члана 6. став 1. Уговора о динарском кредиту од 09.06.2017. године и исплати стеченог без основа у износу од 20.000,00 динара, са законском затезном каматом. Основни суд у Вршцу се одмах по пријему тужбе огласио месно ненадлежним и уступио предмет Првом основном суду Београду, имајући у виду да је одредбом члана 22.став 6. Уговора о кредиту закљученог између странака, одређено да се у случају немогућности решавања спорног односа, поступак иницира пред судом опште месне надлежности. Тужена није истакла приговор месне ненадлежности.
Одредбом члана 19. став 1. ЗПП предвиђено је да ће суд по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, најкасније у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу. Ако се тужба не доставља туженом на одговор, суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема тужбе (став 2.). Суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу (став 3.). Ако се тужба не доставља на одговор, тужени може да истакне приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора (став 4. наведеног члана).
Из наведених законских одредаба следи да се без приговора тужене суд коме је тужба поднета не може огласити месно ненадлежним у поступцима у којима не постоји искључива месна надлежност неког другог суда. У конкретном случају, предмет спора је утврђење ништавости и исплата стеченог без основа, па се не ради о спору за који је прописана искључива месна надлежност. Тужиља се подношењем тужбе Основном суду у Вршцу определила за тај суд као месно надлежан, а тужена приговор месне ненадлежности није истакла, па се Основни суд у Вршцу није могао огласити месно ненадлежним по службеној дужности.
Из наведених разлога, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
