Р1 171/2020 3.20.1; сукоб надлежности

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 171/2020
27.05.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез чланова већа, у парници тужиоца Град Београд, Секретаријат за имовинске и правне послове, Управа за имовинско-правне послове, Сектор за пословни простор, кога заступа Градско правобранилаштво града Београда, против туженог AA, власника угоститељске радње „Due fratelli“ чији је пуномоћник Гордана Лакетић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 27.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно и месно је надлежан Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је Првом основном суду у Београду против туженог поднео тужбу 04.05.2016. године, којом је тражено да се обавеже тужени да на име закупнине за пословни простор за период од јануара месеца 2015. године до новембра месеца 2015. године, исплати износ од 1.159.400,00 динара.

Први основни суд у Београду се решењем П 19129/2019 од 20.11.2019. године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и по правноснажности списе уступио Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду за поступање. У образложењу цитираног решења, Први основни суд у Београду је навео да се ради о спору између тужиоца као правног лица у обављању привредне делатности и туженог као привредног субјекта, те да је сходно наведеном, према становишту овог суда, у конкретном случају, сагласно члану 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, належан Привредни суд у Београду.

Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну и месну надлежност и актом П 796/2020 од 15.05.2020. године, предметне списе је доставио Врховном касационом суду у циљу решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку(„Сл. гласник РС“, бр 72/11…87/18), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Први основни суд у Београду.

Чланом 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова, прописано је да Привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти) у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Према члану 22. став 2. истог закона, основни суд у првом степену суди у грађанско правним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд.

Из цитиране одредбе члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова произилази да је привредни суд надлежан увек да суди у споровима између привредних субјеката без обзира на врсту спора, док у ситуацији када се ради о спору између привредног субјекта и другог правног лица, привредни суд је надлежан само уколико је испуњен и други услов, да је спор проистекао из обављања делатности привредног субјекта.

У конкретном случају, ради се о спору између привредног субјекта и правног лица – јединице локалне самоуправе, ради дуга. Обзиром да није реч о спору насталом у вези обављања делатности привредног субјекта, већ о спору грађанско-правне природе, у таквој ситуацији за поступање у овој правној ствари стварно и месно је надлежан Први основни суд у Београду, а не Привредни суд у Београду.

На основу члана 22. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић