Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 203/2024
21.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Буља, адвокат из ..., против туженог ГП „Икебана“ д.о.о. Краљево, ради исплате дуга, одлучујући о сукобу месне надлежности између Другог основног суда у Београду и Основног суда у Краљеву, у седници одржаној 21.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овој правној ствари МЕСНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Тужиља АА из ..., поднела је Другом основном суду у Београду тужбу против туженог ГП „Икебана“ д.о.о. Краљево ради исплате дуга од 35.000 евра у динарској противвредности.

Решењем П 4024/23 од 01.02.2024. године, Други основни суд у Београду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да се по правоснажности решења списи доставе Основном суду у Краљеву, као стварно и месно надлежном суду.

Основни суд у Краљеву није прихватио месну надлежност, већ је актом П 1100/24 од 22.04.2024. године, предмет доставио Врховном суду ради решавања сукоба месне надлежности.

Решавајући настали сукоб месне надлежности на основу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је оценио да је за поступање у овом предмету надлежан Други основни суд у Београду.

Наиме, суд се по службеној дужности може огласити месно ненадлежним само ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда, а ако за спор није искључиво месно надлежан неки други суд, решење о месној ненадлежности суд може донети само поводом приговора туженог у одговору на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор, по приговору туженог истакнутом најкасније на припремном рочишту, односно на првом рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано и то до упуштања туженог у расправљање у главној ствари (члан 19. ст. 1, 3. и 4. ЗПП). Како у овој врсти спора (исплата дуга по основу уговора о заједничком инвестирању), није прописана искључива месна надлежност одређеног суда, а тужени није истакао приговор месне ненадлежности, то се Други основни суд у Београду без приговора туженог није могао по службеној дужности огласити месно ненадлежним и предмет уступити на даљу надлежност Основном суду у Краљеву према седишту тужене.