
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 219/2020
25.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца Организације произвођача фонограма Србије О.Ф.П.С. из Београда, чији је пуномоћник Дејан Вуковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Бојан Благојевић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу надлежности између Вишег суда у Београду и Основног суда у Лозници, на седници одржаној 25.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овом предмету, стварно и месно је надлежан Основни суд у Лозници.
О б р а з л о ж е њ е
Основни суд у Лозници, решењем П 59/20 од 02.03.2020. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овом предмету и одлучио да по правноснажности решења списе предмета уступи Вишем суду у Београду на даљи поступак, као стварно и месно надлежном суду. У образложењу је указао, да, како је у конкретној ситуацији реч о спору који произилази из примене Закона о ауторском и сродним правима, да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Виши суд у Београду, на основу одредбе члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова, а у вези одредбе члана 4. став 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.
Виши суд у Београду, није прихватио надлежност, већ је уз допис П4 84/20 од 10.06.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду ради одлучивања о сукобу надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да, како у конкретној ситуацији предмет спора дуг који тужилац потражује, а који произлази из рачуна издатог на име накнаде за коришћење фонограма и на њих забележених интерпетација, дакле да је реч о дугу на који се примењују одредбе Закона о облигационим односима, а не о спору који се тиче ауторских права, њихове повреде и права аутора у смислу одредбе члана 1. Закона о ауторским и сродним правима. Затим, да на то указује и чињеница да је тужилац поднео предлог за извршење извршном одељењу Основног суда у Лозници, на основу веродостојне исправе - рачуна, наводећи да се ради о дугу, а не тужби којом би иницирао парнични поступак и да је сам тужилац на тај начин изабрао врсту правне заштите за коју сматра да је најповољнија за остварење његових права, због чега се не може утврдити да је реч о спору за који је надлежан Виши суд у Београду, на основу одредбе члана 23. Закона о уређењу судова.
Врховни касациони суд је одлучујући о насталом сукобу надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно и месно надлежан Основни суд у Лозници.
Иницијални акт, предлог за извршење на основу веродостојне исправе је 03.10.2018. године поднет Основном суду у Лозници. Према наводима из предлога, извршни поверилац (тужилац) је испоставио извршном дужнику (туженом), рачун у укупном износу од 15.930,00 динара, са роком плаћања наведеним у рачуну а на основу јавног саопштавања фонограма и на њима забележених интерпретација за период и време означено у рачуну, на основу Закона о ауторском и сродним правима и између осталог предложио усвајање предлога за извршење на основу веродостојне исправе - рачуна Р ../10 од 29.06.2010. године и обавезивање туженог као извршног дужника власника брисане предузетничке радње, самостална занатско услужна радња ... АА предузетник ... да плати тужиоцу као извршном повериоцу износ од 15.930,00 динара, са затезном каматом и трошковима извршног поступка. Основни суд у Лозници, решењем Иив 174/18 од 05.10.2018. године дозволио је предложено извршење и одредио трошкове извршног повериоца у износу од 8.046,00 динара. Рачун број Р ../10 од 29.06.2010. године је издат од стране тужиоца у коме је као корисник услуге означен АА ЗУР ..., ПИБ ... . Из извода претраге предузетника приложеног списима предмета Агенције за привредне регистре, произилази да је самостална занатско услужна радња ... АА предузетника из ... брисана из регистра дана 04.04.2012. године. Тужени као извршни дужник је 04.12.2018. године изјавио приговор из свих законом прописаних разлога са предлогом да се приговор извршног дужника усвоји, решење о извршењу стави ван снаге, укину све спроведене радње и поступак настави као поводом приговора против платног налога.
Основни суд у Лозници, решењем Ипв Ив 1/19 од 14.10.2019. године, делимично је усвојио приговор извршног дужника изјављен против решења Основног суда у Лозници ИИв 174/18 од 05.10.2018. године и наведено решење у делу којим је одређено извршење ставио ван снаге и укинуо све спроведене извршне радње и одлучио да се поступак има наставити као поводом приговора против платног налога. Виши суд у Шапцу, решењем ГжИ 326/2019 од 09.12.2019. године, одбио је као неосновану жалбу тужиоца као извршног повериоца и потврдио решење Основног суда у Лозници Ипв Ив 1/19 од 14.10.2019. године и одбио као неоснован захтев за накнаду трошкова поступка по жалби тужиоца као извршног повериоца на терет туженог као извршног дужника.
Одредбом члана 105. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ бр. 106/15, 106/16 – аутентично тумачење, 113/17 – аутентично тумачење и 54/19), је прописано да, ако у целини усвоји приговор, веће ставља ван снаге део решења којим су одређени средство и предмет извршења и укида спроведене радње. После правноснажности решења о усвајању приговора у целини поступак се наставља као по приговору против платног налога, а ако суд за то није стварно или месно надлежан, списи предмета одмах се достављају надлежном суду.
Одредбом члана 127. став 1. тачка 2. Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС“ бр. 104/09, 99/11, 119/12, 29/16-УС и 66/19) је прописано да, произвођач издатог фонограма има право на накнаду за јавно саоштавање фонограма.
Одредбом члана 23. став 1. тачка 7. Закона о уређењу судова је између осталог прописано да, виши суд у првом степену суди у споровима о ауторским и сродним правима, ако није надлежан други суд.
Одредбом члана 4. став 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник РС“ број 101/13) је прописано да, Виши суд у Београду је надлежан и за спорове о ауторским и сродним правима и заштити проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, географског порекла, топографије, интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти за територију Републике Србије.
Према томе, како је тужени у иницијалном акту означен као власник брисане предузетничке радње, имајући у виду да је рачун издат у време обављања делатности туженог као предузетника 29.06.2010. године, а тужени као предузетник брисан из регистра 04.04.2012. године и за спорове о ауторским и сродним правима прописана надлежност Вишег суда у Београду одредбом члана 4. став 3. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, за даље поступање у овом предмету је надлежан Основни суд у Лозници.
Наиме, решење о извршењу на основу веродостојне исправе садржи одлуку којом се обавезује извршни дужник да у законском року намири потраживање извршног повериоца и одлуку којом се одређује извршење ради остваривања тог потраживања принудним путем, уколико извршни дужник не испуни своју обавезу. Поред тога, решење о извршењу може садржати и одлуку о трошковима поступка. Стога, решење на основу веродостојне исправе може се побијати у целини или само у делу у којем је одређено извршење.
Како се у конкретној ситуацији ради о сукобу стварне належности између судова исте врсте и Основни суд у Лозници укинуо решење о извршењу само у делу којим је одређено извршење, то је за сада и даље стварно надлежан из разлога што није укинуо решење о извршењу у обавезујућем делу и односу на одлуку о трошковиима поступка.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.
Председник већа-судија
Слађана Накић Момировић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић