Врховни касациони суд у Београду у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Фонда за развој Републике Србије, ..., чији је пуномоћник Александар Петковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., ради исплате, одлучујући о сукобу месне надлежности између Основног суда у Старој Пазови и Другог основног суда у Београду, у седници одржаној 22.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом извршном предмету, месно и стварно је надлежан Основни суд у Старој Пазови.

О б р а з л о ж е њ е

На предлог Фонда за развој Републике Србије, као извршног повериоца, Основни суд у Старој Пазови је решењем И.Ив 13/19 од 09.01.2019. године, одредио извршење на основу веродостојне исправе – менице, против извршног дужника АА из ..., ради наплате новчане тражбине од 1.659.5112,95 динара са припадајућом каматом и трошковима извршног поступка. По пријему приговора, Основни суд у Старој Пазови је 07.02.2019. године донео решење Ипв.Ив 8/19, којим је - ставом првим, другим и трећим изреке, усвојио приговор извршног дужника, ставио ван снаге наведено решење о извршењу у делу којим је одређено извршење и одредио да се поступак настави као поводом приговора против платног налога. Ставом четвртим изреке предмет је уступио парничном одељењу тог суда ради спровођења поступка по тужби.

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Гж 213/19 од 27.02.2019. године, потврђено је првостепено решење у ставу првом, другом и трећем изреке, а преиначено у ставу четвртом, тако што је одређено да се предмет уступа Другом основном суду у Београду ради спровођења поступка по тужби.

Други основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, а предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/08, ... и 13/16) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету месно и стварно надлежан Основни суд у Старој Пазови.

Одредбама Закона о парничном поступку прописано је да се тужба подноси суду који је опште месно надлежан, ако законом није другачије одређено (члан 38 ЗПП), а опште месно надлежан је суд на чијем подручју тужени има пребивалиште (члан 39. став 1. ЗПП).

Суд се по службеној дужности може огласити месно ненадлежним само ако постоји искључива месна надлежност неког другог суда (члан 19. став 1. ЗПП). Ако за спор није искључиво месно надлежан неки други суд, решење о месној ненадлежности суд може донети само поводом приговора туженог у одговору на тужбу, а ако се тужба не доставља на одговор, по приговору туженог истакнутог најкасније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано - на првом рочишту за главну расправу и то до упуштања туженог у расправљање о главној ствари (члан 19. став 3. и 4. ЗПП).

У конкретном случају ради се о дугу на име доспелог новчаног потраживања, на основу менице издате од стране сада туженог, што значи да се не ради о поступку за који је предвиђена искључива месна надлежност неког суда. Решење о месној ненадлежности донето је без изјављеног приговора, а месна надлежност Основног суда у Старој Пазови, заснована је подношењем предлога за извршење том суду, па није било места доношењу решења којим се, без изјављеног приговора од стране извршног дужника, сада туженог, по службеној дужности предмет уступа другом суду.

На основу изнетог, Врховни касациони суд налази да је за поступање у овој правној ствари месно надлежан Oсновни суд у Старој Пазови, па је применом члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић