Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 225/2023
27.04.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца Привредно друштво „Веслање“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Александар Р. Нинковић, адвокат из Београда, против тужених АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Видовић, адвокат из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ и ДД из ..., чији је заједнички пуномоћник Радмило Стојић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници већа одржаној 27.04.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Први основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду се решењем П 57887/21 од 31.01.2023. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет уступио Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду за поступање.

Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, па је предмет уз пропратни акт П 1542/23 од 10.04.2023. године доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", број 116/08...88/18) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11..18/20), у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је за поступање у овој правној ствари стварно надлежан Први основни суд у Београду.

Према члану 22. став 2. Закона о уређењу судова основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд. Према члану 25. став 1. тачка 1. истог закона привредни суд у првом степену је стварно надлежан да суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства.

Имајући у виду да је у овом спору тужилац привредни субјект а на страни тужених да су означена физичка лица, која нису привредни субјекти и не обављају привредну делатност, па како је спор настао између привредног субјекта и физичких лица поводом стицања без основа, по оцени Врховног касациног суда нису испуњени услови из члана 25. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова за заснивање стварне надлежности привредног суда.

На основу изнетог, применом члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.