Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Ана Дринчић и Вања Ковачевић Каназир, адвокати из ..., против туженог ББ из ..., ради накнаде штете, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Новом Саду и Вишег суда у Новом Саду, на седници одржаној 15.11.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби туженог против пресуде Основног суда у Новом Саду П 3219/17 од 20.02.2018. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Новом Саду.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 3219/17 од 20.02.2018. године, делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиљи на име неплаћених закупнина за период јануар – април 2017. године исплати износ од укупно 73.833,00 динара, са законском затезном каматом на појединачне износе од одређених датума, све ближе наведено у изреци пресуде. Обавезан је тужени да тужиљи на име неплаћених комуналних услуга за воду исплати износ од 2.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате. Одбијен је захтев тужиље да се обавеже тужени да тужиљи на име неплаћених комуналних услуга за воду исплати преко досуђеног а до траженог износа, за износ од 7.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате. Обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 61.292,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности до исплате. Одбијен је захтев тужиље за ослобођење од плаћања судске таксе.

Против наведене пресуде, тужени је изјавио жалбу, па је предмет достављен Вишем суду у Новом Саду, који се решењем Гж 173318 од 10.05.2018. године, огласио стварно ненадлежним, а предмет уступио Апелационом суду у Новом Саду, као стварно надлежном за одлучивање о жалби.

Апелациони суд у Новом Саду није прихватио своју стварну надлежност, а предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Сл.гласник РС“ бр.116/08, ... 101/11 и 87/18) и члана 23. став 2. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Новом Саду.

Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то: на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности и на одлуке у ванпарничним поступцима, док је одредбом члана 24. став 1. тачка 3. истог Закона, предвиђено да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанским споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности, спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају ради се о имовинско правном спору, у коме је предмет тужбеног захтева новчано потраживање по основу неплаћеног закупа, а не о спору о непокретности како то неправилно закључује Виши суд у Новом Саду позивајући се на одредбу члана 469. ЗПП. Побијаном пресудом одлучено је о захтеву тужиље за исплату 73.833,60 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (28.04.2017. године), од 123,1711 динара за 1 евро представља динаску противвредност 599,44 евра.

Имајући у виду да је вредност предмета спора испод 3000 евра, то се ради о жалби на пресуду у спору мале вредности, у смислу члана 468. став 4. ЗПП, па је за одлучивање о жалби на првостепену пресуду, применом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, стварно надлежан Виши суд у Новом Саду.

На основу члана 22. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић