Према наведеној законској одредби (члан 27. став 1. тачка 1. Закона), привредни судови су стварно надлежни да суде у споровима између домаћих и страних привредних друштва, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација, односно између привредних субјеката, без обзира на правну природу спора, што значи да када се ради о привредним субјектима за стварну надлежност привредног суда довољно је да је испуњен субјективни критеријум. Тек уколико се ради о спору између привредних субјеката и других правних лица за стварну надлежност привредног суда неопходно је да је испуњен и објективни критеријум, односно да се ради о спору између ових лица насталом у обављању привредне делатности.

Дакле, стварна надлежност привредног суда се одређује према два критеријума: субјективни (према својству странака у спору) и објективни критеријум (према природи материјално-правног односа који је предмет спора).

У конкретном случају, извршни поверилац ЈП „Електропривреда Србије“ д.о.о. Београд је против извршног дужника АА, јавном извршитељу поднео предлог за извршење ради наплате новчаног потраживања на основу веродостојне исправе- извода из пословних књига за извршену јавну услугу снабдевања електричном енергијом. Јавни извршитељ је решењем о извршењу И.Ивк 161/2016/А од 05.12.2016. године, дозволио предложено извршење на основу веродостојне исправе рачуна за извршене комуналне услуге (утрошену електричну енергију). Извршни дужник АА је у међувремену преминуо и за наследника по решењу Јавног бележника О 321/19 од 10.05.2020.године, оглашена је Република Србија. Јавни извршитељ је решењем И.Ивк 161/2016/А од 21.02.2024. године, ставио ван снаге решење о прекиду поступка, одредио да се извршни поступак наставља према наследнику извршног дужника АА и наложено извршном дужнику Републици Србији да извршном повериоцу плати износ по решењу о извршењу. Законски заступник извршног дужника Република Србија је јавном извршитељу доставио поднесак од 06.03.2024.године у ком је навео да Република Србија за дугове пок. АА, као његов наследник може одговарати само до висине наслеђене имовине. Овај поднесак је јавни извршитељ доставио Основном суду у Шиду, који је о поднесаку одлучивао као о приговору, па је стављено ван снаге решење о извршењу Ипв Икв 5/24 од 10.05.2024. године и огласио се стварно и месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари, а по правноснажности решења списе је доставио Привредном суду у Сремској Митровици.

Наиме, извршни поступак се води између изршног повериоца ЈП „Електропривреда Србије“ д.о.о. Београд и извршног дужника Република Србија, дакле између привредног друштва - привредног субјекта и другог правног лица, тако да није испуњем субјективни критеријум, када је за оцену о надлежности потребно ценити да ли је спор настао у обављању делатности привредног субјекта. Извршна исправа на основу које је донето решење о извршењу je веродостојнa исправa- извод из пословних књига за извршену јавну услугу снабдевања електричном енергијом сада пок. АА, па Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 27. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова за надлежност привредног суда, с обзиром да није испуњен ни субјективни критеријум - не ради се о спору између привредних субјеката, а ни објективни - спор није произишао из привредне делатности странака.

На основу изнетог Врховни суд налази да је за суђење у овој правној ствари, применом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова, стварно надлежан Основни суд у Шиду.

Из ових разлога применом одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Ивана Рађеновић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић