Р1 405/2016 ванпарнични поступак; сукоб надлежности; забрана двоструког укидања

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 405/2016
21.02.2017. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Mиломира Николића, председника већа, Марине Говедарица и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у ванпарници предлагача АА из ..., против противника предлагача Републике Србије, чији је заступник Виши јавни тужилац из Новог Пазара, ради рехабилитације АА, одлучујући о сукобу надлежности између Вишег суда у Новом Пазару и Апелационог суда у Крагујевцу, на седници одржаној 21.02.2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету стварно је надлежан Виши суд у Новом Пазару.

О б р а з л о ж е њ е

Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Рех ж 52/16 од 07.07.2016. године, усвојио је жалбу противника предлагача, тако што је укинуо решење Вишег суда у Новом Пазару, Рех 3/15 од 09.06.2016. године и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак.

Виши суд у Новом Пазару, уз захтев Рех 6/16 од 30.08.2016. године, предмет је доставио Врховном касационом суду, ради решавања сукоба надлежности између судова исте врсте. У образложењу је указао, да је Апелациони суд у Крагујевцу по други пут у овој ванпарници укинуо решење првостепеног суда и да, иако у ванпарници не постоји забрана вишеструког укидања, због специфичности ситуације, другостепени суд је требало да потврди или преиначи првостепену одлуку.

Врховни касациони суд је одлучујући о насталом сукобу стварне надлежности, на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС,74/13-УС и 55/14), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл. гласник СРС“, бр.25/82, 48/88 и „Сл. гласник РС“, број 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 и 106/15) и одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, број 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16 и 108/16), утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Новом Пазару.

Иницијални акт, захтев за рехабилитацију је поднет 28.03.2012. године.

Виши суд у Новом Пазару, решењем Рех 1/12 од 10.07.2015. године, усвојио је захтев за рехабилитацију предлагача и утврдио да је осуђен из политичких и идеолошких разлога на казну затвора у трајању од шест година, правноснажном пресудом Окружног суда у Пећи К 90/74 од 18.09.1974. године као и да је ништава пресуда Окружног суда у Пећи К 90/74 од 18.09.1974. године, од тренутка њеног доношења, као и све њене правне последице, а рехабилитовано лице сматра неосуђиваним. Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Рех ж 67/15 од 24.11.2015. године, усвојио је жалбу противника предлагача и укинуо решење Вишег суда у Новом Пазару Рех бр.1/12 од 10.07.2015. године и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак.

Виши суд у Новом Пазару, решењем Рех бр.3/15 од 09.06.2016. године, поново је усвојио захтев за рехабилитацију предлагача, које решење је Апелациони суд у Крагујевцу, решењем Рех ж 52/16 од 07.07.2016. године, укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновни поступак.

У конкретној ситуацији правна природа дела одлуке, Апелационог суда Рех ж 52/16 од 07.07.2016. године, о враћању предмета првостепеном суду на поновни поступак је одлука о стварној надлежности за поступање у одређеном предмету после укидања побијаног решења (члан 391. став 1. ЗПП). Како Виши суд у Новом Пазару не прихвата да даље поступа у овој ванпарници испуњени су услови за решавање насталог сукоба стварне надлежности из члана 21. и 22. Закона о парничном поступку, због чега је по оцени овога суда Виши суд у Новом Пазару, као првостепени суд био овлашћен да изазове негативан сукоб надлежности.

Одредбом члана 383. став 4. ЗПП, је прописано, да, другостепени суд ће да закаже расправу и одлучи о жалби и захтевима странака кад је у истој парници првостепена пресуда већ једанпут била укинута, а побијана пресуда се заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању или се у поступку пред првостепеним судом учињене битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се побија пресуда на основу признања, пресуда због одрицања, пресуда због пропуштања, пресуда због изостанка, као и пресуда донета без одржавања главне расправе, односно ако се ради о пресуди у спору мале вредности.

Одредбом члана 30. став 2. ЗВП, је прописано, да, у ванпарничном поступку сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку, ако овим и другим законом није друкчије одређено.

О захтеву за рехабилитацију се одлучује по правилима ванпарничног поступка, на основу члана 14. Закона о рехабилитацији („Сл. гласник РС“, број 92/11). У поступку рехабилитације не примењују се одредбе члана 16, 23. и 24. Закона о ванпарничном поступку, сходно члану 16. Закона о рехабилитацији.

Према томе, без обзира на сходну примену одредби Закона о парничном поступку, у поступку за рехабилитацију у коме се одлучује по правилима Закона о ванпарничном поступку, то нема места примени одредбе члана 383. став 4. ЗПП, о забрани двоструког укидања у овој ситуацији, због чега је за даље поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Новом Пазару.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић