Р1 408/2024 3.20.1

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 408/2024
08.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Станковић, председника већа, Радославе Мађаров и Ирене Вуковић, чланова већа, у тужиоца АА из ..., кога заступа Нера Стевовић, адвокат из ..., против туженог Lukowa Food доо из Београда, чији је пуномоћник Милица Косановић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о сукобу надлежности Привредног суда у Београду и Другог основног суда у Београду, у седници одржаној дана 08.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овој парници СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Други основни суд у Београду.

О б р а з л о ж е њ е

Други основни суд у Београду се решењем П 507/24 од 21.05.2024. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој парници и по правоснажности решења списе доставио Привредном суду у Београду као стварно надлежном. У образложењу своје одлуке тај суд је навео да је спор потекао из уговора о пословној сарадњи закљученог између парничних странака дана 07.03.2023. године, сагласно чему је у смислу члана 27. став 1. тачка 1. и 3. Закона о уређењу судова, за решавање истог стварно надлежан Привредни суд у Београду.

Привредни суд у Београду није прихватио уступљену надлежност, већ је својим актом П 2680/24 од 10.10.2024. године списе доставио Врховном суду ради одлучивања о сукобу надлежности. Тај суд је навео да је тужилац предузетник чије се пољопривредно газдинство у смислу члана 2. став 1. тачка 4. у вези са чланом 19. Закона о пољопривреди и руралном развоју уписује у регистар који води управа за трезор, па како у смислу члана 83. став 3. Закона о привредним друштвима индивидуални пољопривредник није предузетник у смислу тог закона, то у смислу члана 27. став 1. тачка 1. и 3. нису испуњени услови за заснивање надлежности привредног суда.

Одлучујући о захтеву првостепеног суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. у вези става 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/2011 ...10/2023, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да је захтев основан.

Према одредби члана 62. став 1. ЗПП надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана, одлучује веће највишег суда одређене врсте.

По оцени Врховног суда, испуњени су услови за тражену делегацију из члана 62. став 1. ЗПП, будући да је тужба за накнаду неимовинске штете због повреде права на суђење у разумном року поднета оном суду пред којим је повреда и учињена, због чега постоје оправдани разлози да у овом предмету поступа други стварно надлежни суд уместо Првог основног суда у Београду, па је одређен Други основни суд у Београду.

На основу члана 62. став 7. ЗПП, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа - судија

Весна Станковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић