Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 425/2022
31.08.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., општина ..., кога заступа пуномоћник Светислав Јовановић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., са пребивалиштем у селу ..., општина ..., кога заступа пуномоћник Миодраг Крстић, адвокат из ..., ради предаје у државину и накнаде штете, одлучујући о сукобу надлежности Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, у седници одржаној 31.08.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Бујановцу П 777/2019 од 29.07.2021. године, стварно је надлежан Апелациони суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Гж 2696/21 од 29.09.2021. године, Апелациони суд у Нишу се огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Бујановцу П 777/2019 од 29.07.2021. године, с тим да се предмет достави Вишем суду у Врању као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Врању није прихватио надлежност за одлучивање о жалби, већ је уз допис Гж 2062/21 од 09.08.2022. године предмет доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 … 18/20), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмдету стварно надлежан Апелациони суд у Нишу.

Предмет ове парнице је поред захтева за накнаду штете и захтев за исељење и предају у државину непокретности, што представља спор о непокретности, па како се споровима мале вредности не сматрају спорови о непокретности по члану 469. ЗПП (без обзира на вредност предмета спора), за одлучивање о жалби изјављеној против првостепене пресуде надлежан је Апелациони суд у Нишу на основу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова.