Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Raiffeisen banka ад Београд, чији је пуномоћник Марко Миловановић, адвокат у ..., ул. ..., против тужене АА (сада ...) из ..., решавајући о сукобу надлежности Трећег основног суда у Београду и Основног суда у Крагујевцу, у седници већа одржаној 22.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овом предмету месно је надлежан Основни суд у Крагујевцу.

О б р а з л о ж е њ е

Тужилац је дана 08.07.2014. године Основном суду у Крагујевцу поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе, ради наплате новчаног потраживања у износу од 54.195,78 динара са законском затезном каматом почев од 01.05.2010. године до исплате. У предлогу за извршење извршни поверилац се позива на уговорену месну надлежност, наводећи да ће се у случају усвајања приговора предмет уступити Трећем основном суду у Београду као суду уговорене надлежности. Решењем о извршењу Ив 703/14 од 16.07.2014. године одређено је извршење.

Одлучујући о приговору извршног дужника, Основни суд у Крагујевцу је решењем Ив 703/14 од 17.11.2014. године, које је исправљено решењем Ив 703/14 од 23.12.2014. године, усвојио приговор, ставио ван снаге решење о извршењу Ив 703/14 од 16.07.2014. године и одлучио да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога пред Трећим основним судом у Београду.

Трећи основни суд у Београду није прихватио месну надлежност, па је дописом П 2908/15 од 16.10.2020. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба месне надлежности. Своје становиште образлаже наводима да је Основни суд у Крагујевцу засновао своју надлежност, па ту надлежност није могао да промени након што је приговор усвојио и одредио да ће се поступак наставити као поводом приговора против платног налога, у ситуацији када извршни дужник у приговору против решења о извршењу није истакао приговор месне ненадлежности.

Решавајући настали негативни сукоб надлежности у смислу члана 22. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/11, ... 18/20), Врховни касациони суд налази да је за суђење у овом спору стварно и месно надлежан Основни суд у Крагујевцу.

Према члану 39. став 1. Закона о парничном поступку, за суђење је опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште. Надаље, према члану 3. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС”, бр. 31/2011, 99/11 – др. закон 109/13 - УС, 55/14), суд надлежан за одређивање извршења или обезбеђења је суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште, ако овим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 65. ЗПП прописано је да ако законом није одређена искључива месна надлежност неког суда, странке се могу споразумети да им у првом степену суди суд који није месно надлежан, под условом да је тај суд стварно надлежан (став 1), да овај споразум важи само ако је писмено састављен и ако се тиче одређеног спора или више спорова који сви проистичу из одређеног правног односа (став 3) и да исправу о споразуму тужилац мора приложити уз тужбу, а тужени уз приговор ненадлежности.

Према стању у списима, тужилац има седиште на територији града Београда, општина ... Чланом 11. Уговора о издавању и коришћењу Виза револвинг кредитне картице бр. ... од ...2005. године, закљученим између тужиоца и тужене, уговорне стране су се споразумеле да ће евентуалне спорове по овом уговору решавати надлежни суд у Београду. Тужилац се на наведени споразум о месној надлежности позвао у предлогу за извршење.

Међутим, на основу овако закљученог споразума о месној надлежности није могуће установити надлежност Трећег основног суда у Београду. Пре свега, самим уговором закљученим између парничних странака није тачно одређен месно надлежан суд. Надаље, у време закључења Уговора о издавању и коришћењу Виза револвинг кредитне картице, на територији Града Београда постојало је пет општинских судова, док је сада судска надлежност на територији Града Београда у првостепеном парничном поступку, у овој врсти спорова, подељена између три суда – Првог, Другог и Трећег основног суда у Београду. Код оваквог стања ствари, независно од чињенице да је извршни поверилац у предлогу за извршење определио надлежност Трећег основног суда у Београду, за даље поступање у случају изјављивања приговора не постоји тачка везивања која би установила надлежност тог суда за даље поступање јер Трећи основни суд у Београду, у тој форми, није ни постојао у време закључења предметног уговора.

У том смислу, надлежност суда за поступање у овом предмету одређује се на основу општих правила о месној надлежности, тј. на основу одредбе члана 39. став 1. Закона о парничном поступку, из ког разлога је применом одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић