Према стању у списима тужиље су 26.09.2011. године поднеле тужбу против тужених, ради исплате. Пресудом Првог основног суда у Београду П1 4284/11 од 14.09.2012. године која је исправљена решењем Трећег основног суда у Београду П1 4284/11 од 02.10.2015. године, ставом првим изреке одбијени су као неосновани тужбени захтеви тужиља којим су тражиле да се обавежу тужени да им солидарно исплате износе са припадајућом каматом, ближе одређене у овом ставу изреке, ставом другим изреке одбијен је захтев тужиља за накнаду трошкова парничног поступка, ставом трећим одбијен је захтев тужиља за ослобађање од плаћања судске таксе, ставом четвртим одбијен је захтев тужених Компаније „ДД“ ДП ..., у реструктурирању, Компаније „ЂЂ“ ДП ..., у реструктурирању и Агенције за приватизацију Републике Србије за накнаду трошкова поступка, док су ставом петим обавезане тужиље да туженој Републици Србији накнаде трошкове парничног поступка од 6.000,00 динара. Против наведене пресуде тужиље и тужени Компанија „ДД“ ДП ..., у реструктурирању и Компанија „ЂЂ“ ДП ..., у реструктурирању благовремено су изјавили жалбу, а пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 823/13 од 14.02.2013. године одбијене су жалбе и првостепена пресуда потврђена.

Одлуком Уставног суда РС Уж 2450/13 од 04.10.2013. године, ставом првим изреке усвојена уставна жалба ББ и ВВ и утврђено да је пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 823/13 од 14.02.2013. године повређено право подноситељки уставне жалбе на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава РС, а у преосталом делу уставна жалба је одбачена, док је ставом другим изреке поништена пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 823/13 од 14.02.2013. године и одређено да Апелациони суд у Београду донесе нову одлуку о жалби подноситељки и осталих тужиља изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П1 4284/11 од 14.09.2012. године.

Поступајући по одлуци Уставног суда Уж 2450/13 од 04.10.2013. године, Апелациони суд у Београду је донео решење Гж 7180/13/14 од 18.09.2014. године, којим је предмет вратио првостепеном суду ради допуне поступка – достављања странкама одлуке Уставног суда Уж бр. 2450/13 од 04.10.2013. године. Након тога Апелациони суд у Београду је (у поступку претходног испитивања жалбе тужиља и тужених Компанија „ДД“ ДП ..., у реструктурирању и Компанија „ЂЂ“ ДП ..., у реструктурирању изјављених против пресуде Првог основног суда у Београду П1 4284/11 од 14.09.2012. године) донео решење Гж1 263/15 од 18.09.2015. године којим је предмет вратио првостепеном суду ради допуне поступка и исправке пресуде у смислу члана 349. Закона о парничном поступку, а затим и решење Гж 1 3357/15 од 15.04.2016. године којим је предмет вратио првостепеном суду ради допуне поступка – доношења решења у смислу одредбе члана 214. тачка 5. ЗПП, с обзиром да је над туженим Компанија „ДД“ ДП ..., у реструктурирању и Компанија „ЂЂ“ ДП ..., у реструктурирању отворен поступак стечаја. Поступајући по наведеном решењу, Трећи основни суд у Београду је 18.05.2016. године донео решење о прекиду поступка, због наступања правних последица отварања стечајног поступка над туженим.

У поднеску од 04.04.2018. године тужиље су предложиле наставак поступка наводећи да је Привредни суд у Београду закључио испитна рочишта у стечајним поступцима против тужене Компанија „ДД“ ДП ... и да овде тужена тужиљама признала потраживања по основу главног дуга и камата, док је оспорила трошкове парничног и стечајног поступка, због чега су тужиље повукле тужбу у делу који се односи на главно потраживање, а остале су код трошкова поступка. Поступајући по предлогу тужиља, Трећи основни суд у Београду је решењем П1 4284/11 од 22.03.2019. године, наставио поступак у овом предмету, прекинут решењем истог суда П1 4284/11 од 18.05.2016. године и огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и по правноснажности решења списе предмета уступио Привредном суду у Београду као стварно и месно надлежном суду.

Из изложеног следи да о жалбама тужиља и тужених изјављених против првостепене пресуде, а након доношења одлуке Уставног суда Уж 2450/13 од 04.10.2013. године, којом је поништена одлука Апелационог суда у Београду Гж1 823/13 од 14.02.2013. године и одређено да Апелациони суд у Београду донесе нову одлуку о жалби подноситељки и осталих тужиља изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П1 4284/11 од 14.09.2012. године, није одлучено. Код одлучивања о редовном правном леку чињеница отварања стечајног поступка над туженима не представља разлог за атракцију надлежности привредног суда, у смислу члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова („Службени гласник Републике Србије“, број 116/08 ... 88/18). У таквој ситуацији, стварно надлежан за одлучивање о жалбама у овом случају је апелациони суд, у смислу члана 24. став 1. тачка 3. наведеног закона, и то Апелациони суд у Београду, сходно члану 6. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава („Службени гласник Републике Србије“, број 101/13).

Из наведених разлога, на основу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић