.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р1 639/2023
07.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., које заступа Драган Благојевић, адвокат из ..., против тужене Репулике Србије, чији је законски заступник Државно правобранилаштво из Београда, ради исплате, одлучујући о сукобу надлежности између Трећег основног суда у Београду и Привредног суда у Београду, у седници одржаној дана 07.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За суђење у овој парници СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Трећи основни суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући по тужби ради исплате поднетој дана 06.06.2017. године против тужених „International CG“ дп Београд, „Generalexport“ дп Београд, Агенције за приватизацију Републике Србије и Републике Србије, чији је законски заступник Државно правобранилаштво из Београда, Трећи основни суд у Београду се решењем П1 999/15 од 12.01.2017. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овој парници и предмет уступио Привредном суду у Београду.
Привредни суд у Београду је по раздвајању поступка у односу на тужене Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације и Републике Србије, донео решење о својој стварној ненадлежности и у том делу предмет упутио Трећем основном суду у Београду.
Дописом П1 100/21 од 20.12.2023. године Трећи основни суд у Београду је предмет доставио Врховном суду ради решавања насталог сукоба надлежности са Привредним судом у Београду, који по мишљењу Трећег основног суда у Београду није био овлашћен да након раздвајања поступка у односу на наведена правна лица донесе решење о стварној ненадлежности, већ је сходно члану 17. у вези са чланом 27. Закона о парничном поступку био дужан да изазове сукоб стварне надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности у смилу члана 32. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23) у вези са чланом 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 са изменама и допунама), Врховни суд је нашао да је за суђење у овом поступку стварно надлежан Трећи основни суд у Београду.
Одредбом члана 24. став 2. Закона о уређењу судова прописано је да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд.
Чланом 27. став 1. тачка 1. истог закона, прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти) у споровима који настају између привредних субјеката и других правних у обављању делатности привредних субјеката, као и када је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Ставом 1. тачка 3. истог закона, прописано је да Привредни суд у првом степену суди у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности.
У конкретном случају нису испуњени услови за заснивање надлежности Привредног суда прописани чланом 27. Закона о уређењу судова, јер се не ради о спору између привредних субјеката, односно о спору насталом између привредног субјекта и других правних лица у обављању привредне делатности, нити о спору који произлази из примене Закона о привредним друштвима.
Из садржине тужбе произилази да тужиоци траже исплату новчане накнаде за радни стаж остварен код Компаније „International CG“ дп Београд и код Компаније „Generalexport“ дп Београд, у односу на које је решењем Привредног суда поступак раздвојен и о основаности захтева истакнутог према овим туженим лицима одлучивање Привредни суд у Београду.
За одлуку о насталом сукобу надлежности без утицаја је да ли је исти изазвао Привредни суд у Београду или Трећи основни суд у Београду, коме је тужба иницијално поднета.
На основу члана 22. став 2. ЗПП сагласно изнетој правној аргументацији одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Јелица Бојанић Керкез, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
