Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 68/2020
19.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиље АА из …, чији је пуномоћник Бранислав Поповић, адвокат из …, против тужене „ББ“ АД …, чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из …, ради утврђења ништавости, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Врању, на седници одржаној 19.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби против пресуде Основног суда у Врању П 1885/19 од 19.11.2019. године, стварно је надлежан Виши суд у Врању.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 1885/19 од 19.11.2019. године, ставом првим изреке, утврђена је апсолутна ништавост уговорне одредбе члана 5. став 5.1 тачка 1. Уговора о готовинском кредиту од 16.05.2014. године, и уговорне одредбе члана 5. став 5.1 тачка 1. Уговора о готовинском кредиту од 19.06.2013. године, закључених између тужиље и тужене. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 20.000,00 динара.

Против наведене пресуде тужена је изјавила жалбу, па је предмет достављен Вишем суду у Врању, који се решењем Гж 180/20 од 27.01.2020. године, огласио стварно ненадлежним за поступање по наведеној жалби, а списе предмета доставио Апелационом суду у Нишу, као стварно надлежном суду.

Апелациони суд у Нишу није прихватио своју стварну надлежност, а предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Сл.гласник РС“ бр.116/08, ... 101/11 и 87/18) и члана 22. став 1. Закона о парничном поступку („Сл.гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Виши суд у Врању.

Одредбом члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд удругом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова и то: на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности и на одлуке у ванпарничним поступцима, док је одредбом члана 24. став 1. тачка 3. истог Закона, предвиђено да апелациони судови одлучују о жалбама на пресуде основних судова у грађанским споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.