Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 717/2020
20.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јордан Величков, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, коју заступа Војно правобранилаштво – Одељење у Нишу, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о сукобу надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Нишу, у седници одржаној 20.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Нишу П 9202/17 од 16.05.2018. године НАДЛЕЖАН ЈЕ Апелациони суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 9202/17 од 16.05.2018. године одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде нематеријалне штете због повреде права личности исплати 80.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до коначне исплате и трошкове поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио тужилац, а жалба је достављена Вишем суду у Нишу.

Виши суд у Нишу се решењем Гж 3284/18 од 30.10.2020. године огласио стварно ненадлежним за одлучивање о изјављеној жалби и предмет уступио Апелационом суду у Нишу као стварно и месно надлежном суду.

Апелациони суд у Нишу није прихватио надлежност већ је списе доставио Врховном касационом суду ради решавања насталог сукоба надлежности.

Решавајући настали сукоб надлежности на основу члана 22. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овој правној ствари надлежан Апелациони суд у Нишу.

Према члану 24. став 1. тачка 1. Закона о уређењу судова апелациони суд у другом степену између осталог одлучује о жалбама на одлуке виших судова. По тачки 3. истог закона апелациони суд одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанскоправним споровима ако за одлучивање није надлежан виши суд.

Спор ради заштите од дискриминације у који спада и накнада штете због дискриминације у првом степену суди виши суд на основу члана 23. став 1. тачка 7. цитираног Закона, па се не сматра спором мале вредности, без обзира на висину новчаног потраживања. Због тога виши суд не може бити надлежан да одлучује о жалби изјављеној против пресуде донете у спору за заштиту од дискриминације, већ апелациони суд на основу члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова.

На основу члана 22. ЗПП одлучено је као у изреци.