Како су тужиоци предложили наставак поступка, Трећи основни суд у Београду је решењем П1 202/18 од 12.10.2018. године наставио поступак, огласио се стварно ненедлежним за поступање у овој правној ствари и предмет доставио на поступање Привредном суду у Београду.

Тужиоци су поднеском од 09.06.2020. године повукли тужбу у односу на тужену Компанију „Generalexport“ ДП, те је Привредни суд у Београду донео решење П 3800/19 од 14.09.2020. године којим је и констатовао повлачење тужбе у односу на друготуженог. Привредни суд у Београду је решењем П 3800/2019 од 29.10.2020. године раздвојио парнични поступак у односу на овде тужене Агенцију за вођење спорова и Републику Србију. Истим решењем дат је налог писарници овог суда да предметно решење спроведе и да предмету додели нови број. Предметни поступак је заведен под бројем П 5863/2020.

Привредни суд у Београду није прихватио стварну надлежност у односу на овде тужене Агенцију за вођење спорова и Републику Србију и дописом П 5863/20 од 30.10.2020. године предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Одлучујући о сукобу стварне надлежности у смислу члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14), у вези члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр. 116/08...87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Чланом 25 став 1 тачка 1 и 3 Закона о уређењу судова је прописано да привредни суд суди споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, па и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства, као и у споровима који произлазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности.

У конкретном случају је реч о спору између физичких лица и правних лица Агенције за вођење спорова у поступку приватизације и Републике Србије. Предмет тужбеног захтева је новчано потраживање које се односи на накнаду штете због кашњења у исплати накнаде за остварени радни стаж.

Из наведеног произилази да се у конкретном случају не ради о спору везаном за сам поступак приватизације, већ за потраживање које за свој основ има радни однос, па у том смислу не постоје услови за заснивање стварне надлежности привредног суда у односу на тужене Агенцију за вођење спорова и Републику Србију, у односу на које је раздвојен поступак, у смислу члана 25 став 1 тачка 1 и 3 Закона о уређењу судова, већ је за поступање у односу на наведене тужене надлежан Трећи основни суд у Београду у смислу члана 22 став 2 и 3 Закона о уређењу судова.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 22. ЗПП.

Председник већа-судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић