Привредни суд у Београду је уз свој допис П 2107/2019 од 13.02.2020. године, доставио Врховном касационом суду предмет ради решавања сукоба надлежности, налазећи да није стварно надлежан за суђење о тужбеном захтеву у односу на тужене Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације Републике Србије (правног следбеника Агенције за приватизацију) и Републику Србију у смислу члана 25. Закона о уређењу судова, имајући у виду да су тужиоци физичка лица док су наведени тужени лица која нису привредна друштва, а новчано потраживање се тиче накнаде штете у вези са кашњењем у исплати накнаде за остварени радни стаж тужилаца.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу овлашћења из члана 22. став 2. ЗПП и члана 30. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд је одлучио да је за поступање стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

Надлежност привредног суда прописана је чланом 25. Закона о уређењу судова. По одредби става 1. тачка 1. тог Закона привредни суд у првом степену суди у споровима између домаћих и страних привредних друштава, предузећа, задруга и предузетника и њихових асоцијација (привредни субјекти), у споровима који настану између привредних субјеката и других правних лица у обављању делатности привредних субјеката, као и кад је у наведеним споровима једна од странака физичко лице ако је са странком у односу материјалног супарничарства. Тачком 3. ове законске одредбе прописано је да привредни суд у првом степену суди у споровима који произилазе из примене Закона о привредним друштвима или примене других прописа о организацији и статусу привредних субјеката, као и у споровима о примени прописа о приватизацији и хартијама од вредности. Привредни суд суди у споровима поводом стечаја, осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја у смислу тачке 4. наведене законске одредбе.

Одредбом члана 90. Закона о стечају прописани су услови за наставак прекинутог поступка када је стечајни дужник тужени у парничном поступку. Истим Законом у члану 91. став 3. прописано је да ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

Према члану 22. став 2. Закона о уређењу судова, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд и води извршне и ванпарничне поступке за које није надлежан неки други суд.

У конкретном случају, правноснажном делимичном пресудом Привредног суда у Београду П 2107/2019 од 25.06.2019. године, окончан је поступак у односу на тужене Компанију „ЂЂ“ ДП … у стечају и Компанију „ЕЕ“ ДП … у стечају. Сагласно наведеном привредни суд је био надлежан да одлучује о тужбеном захтеву тужилаца и захтеву за накнаду трошкова поступка у односу на означене тужене. Међутим, тужбени захтев у односу на тужене Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације (правног следбеника Агенције за приватизацију) и Републику Србију, тужиоци заснивају на чињеницама о одговорности за штету у смислу члана 172. ЗОО, па нису испуњени законски услови за надлежност привредног суда, јер се ради о грађанско- правном спору за накнаду штете, тужилаца као физичких лица против ових тужених као правних лица, због чега је за одлучивање о тужбеном захтеву стварно и месно надлежан Трећи основни суд у Београду.

На основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић