Р1 78/2021 3.20.1; сукоб надлежности - грађанско право

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 78/2021
08.04.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца „АМС осигурање“ АДО из Београда, чији је пуномоћник Стевица Грбић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Трандафиловић, адвокат из ... ради регреса, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Београду и Вишег суда у Јагодини, на седници одржаној 08.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби туженог, изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 5319/14 од 23.02.2017. године, стварно је надлежан Виши суд у Јагодини.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду, пресудом П 5319/14 од 23.02.2017. године, усвојио је тужбени захтев тужиоца, тако што је обавезао туженог да исплати тужиоцу на име регреса износ од 111.540,00 динара, са законском затезном каматом од 29.01.2013. године па до исплате, све у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде под претњом последица принудног извршења (став први изреке). Одбио је као неоснован компензациони приговор туженог, којим је тражио да се утврди да на дан 29.01.2013. године, постоји потраживање туженог према тужиоцу у износу од 579.265,96 динара и да се потраживање тужиоца пребије са противпотраживањем туженог у износу од 111.540,00 динара, као и да се одбије тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се тужени обавеже да му исплати износ од 111.540,00 динара, са законском затезном каматом од 29.01.2013. године па до исплате (став други изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 114.062,00 динара, све у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом последица принудног извршења (став трећи изреке).

Против наведене пресуде, тужени је изјавио жалбу.

Врховни касациони суд, решењем Р 2179/2019 од 10.06.2019. године, одлучујући о предлогу Вишег суда у Београду за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у предмету тог суда Гж 7448/2017, одредио је Виши суд у Јагодини за поступање у предмету.

Виши суд у Јагодини, решењем Гж 703/19 од 29.04.2019. године, огласио се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду П 5319/14 од 23.02.2017. године и одлучио да списе предмета уступи Апелационом суду у Београду, као стварно надлежном суду за одлучивање по жалби. У образложењу је указао, да није стварно надлежан за одлучивање о изјављеној жалби туженог против наведене пресуде Првог основног суда у Београду П 5319/14 од 23.02.2017. године, с обзиром на то да је вредност предмета спора из става првог изреке побијане пресуде 111.540,00 динара а из става другог изреке побијане пресуде 579.265,26 динара, што прелази динарску противвредност износа од 3.000 евра. Затим, како се не ради о спору мале вредности да је за одлучивање о изјављеној жалби стварно надлежан Апелациони суд у Београду, на основу одредбе члана 24. став 1. тачка 3. Закона о уређењу судова.

Апелациони суд у Београду, није прихватио стварну надлежност, већ уз допис Гж 2413/20 од 28.01.2021. године, списе предмета доставио Врховном касационом суду, ради одлучивања о сукобу стварне надлежности између судова исте врсте. У образложењу указао, да тужилац тужбом тражи да му тужени исплати на име регреса износ од 111.540,00 динара, са законском затезном каматом, да је тужени у току поступка истакао приговор ради пребијања, којим је тражио да се утврди да на дан 29.01.2013. године постоји његовог потраживање према тужиоцу у износу од 579.265,96 динара и да се од тог потраживања пребије потраживање тужиоца од 111.540,00 динара, а затим одбије тужбени захтев тужиоца. Затим, да тужени није тражио да првостепени суд у преосталом делу против потраживања усвоји захтев туженог и обавеже тужиоца на исплату истог, па да по налажењу тог суда не може сматрати да је вредност предмета спора збир износа тужиочевог потраживања и противпотраживања туженог, већ је вредност спора само износ од 111.540,00 динара због чега се у конкретној ситуацији ради о спору мале вредности.

Врховни касациони суд је одлучујући о сукобу стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), а у вези одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-УС, 87/18 и 88/18-УС), утврдио да је за одлучивање у другом степену о изјављеној жалби тужиоца, стварно надлежан Виши суд у Јагодини.

Тужба је поднета 01.04.2014. године. У тужби је наведена вредност предмета спора у износу од 111.540,00 динара, који износ тужилац потражује од туженог.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, је прописано, да, спорови мале вредности, јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Одредбом става 4. овог члана, да, као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2.).

Одредбом члана 469. ЗПП, је прописано, да, не сматрају се споровима мале вредности, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине.

Како се у конкретној ситуацији вредност предмета спора одређује према главном тужбеном захтеву у износу од 111.540,00 динара, а не према компензационом приговору туженог, то се очигледно ради о спору мале вредности у смислу члана 468. ЗПП.

Како Виши суд у другом степену одлучује о жалбама на пресуде у споровима мале вредности, то је за одлучивање о изјављеној жалби тужиоца стварно надлежан Виши суд у Јагодини, на основу одредбе члана 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 22. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић