.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 822/2015
23.12.2015. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у ванпарничном поступку предлагача Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, Д.Ц. из Н., ДП М.–Т. у стечају, из Н., кога заступа стечајни управник Агенција за приватизацију РС и ДП М.М. у стечају из Н., кога заступа стечајни управник Агенција за приватизацију РС, ради закључења судског поравнања, одлучујући о сукобу надлежности између Привредног суда у Нишу и Основног суда у Нишу, у седници одржаној 23.12.2015. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
За поступање у овој фази поступка надлежан је Привредни суд у Нишу.
О б р а з л о ж е њ е
Предлагачи су 02.11.2015. године Привредном суду у Нишу поднели заједнички предлог ради закључења судског поравнања, о међусобном признању права својине и државине на посебним деловима непокретности, на адреси … у Н.
Привредни суд у Нишу се решењем Р 25/2015 од 16.11.2015. године огласио стварно ненадлежним за поступање у овом ванпарничном предмету и по правноснажности решења списе уступио Основном суду у Нишу, као стварно и месно надлежном суду.
Овакву своју одлуку Привредни суд у Нишу базирао је на члану 25. и члану 22. став 1. Закона о уређењу судова, члан 336. – 339. Закона о парничном поступку и члан 1. став 2. Закона о ванпарничном поступку, налазећи да се за време трајања парничног поступка, из надлежности Привредног суда може закључити судско поравнање на начин и под условима прописаним чланом 336. – 339. ЗПП, али да у конкретном случају нема спора, већ странке иницијално предлогом траже закључење судског поравнања, које се у смислу члана 1. став 2. Закона о ванпарничном поступку може закључити пред судом у ванпарничном поступку.
Основни суд у Нишу није прихватио своју надлежност, већ је актом од 04.12.2015. године спис Р3 372/2015 доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба надлежности.
Решавајући настали сукоб стварне надлежности на основу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање по поднетом предлогу стварно надлежан Привредни суд у Нишу.
Према одредби члана 164. став 1. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82, 48/88, „Службени гласник РС“ бр. 46/95...6/2015), за састављање исправе о правном послу изјави воље, правној и другој радњи (у даљем тексту: исправа) надлежан је јавни бележник.
Како се у конкретном случају ради о заједничком предлогу странака којим желе да своје односе реше слободном изјавом воље – споразумом, за чије састављање је према члану 164. став 1. Закона о ванпарничном поступку, надлежан јавни бележник, то ће Привредни суд у Нишу имајући у виду да се ради о састављању исправе из надлежности јавног бележника, применом члана 16. ЗПП, одлучити о поднетом предлогу.
На основу члана 22. став 1. ЗПП Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Предраг Трифуновић,с.р.
