Привредни суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, а предмет је доставио Врховном касационом суду ради решавања сукоба стварне надлежности.

Решавајући настали сукоб стварне надлежности, на основу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/08, ... 13/16) и члана 22. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је у овој фази поступка стварно надлежан Трећи основни суд у Београду за поступање у овом предмету.

Трећи основни суд у Београду, пред којим је покренут и вођен поступак, донео је решење о прекиду поступка само у односу на тужену Компанију “Generalexport” у стечају, а касније донео пресуду због пропуштања у односу на тужену Компанију „International CG“, а потом и решење од 01.03.2019. године, о наставку поступка, којим се и огласио стварно ненадлежним и предмет доставио Привредном суду у Београду. Према стању у списима, тужиоци су доставили закључак Привредног суда којим им је оспорено потраживање у односу на овог туженог (Компанију „International CG“), али не и у односу на тужену Компанију “Generalexport” у стечају, па Врховни касациони суд налази да у овој фази поступка нису били испуњени услови за доношења решења о стварној ненадлежности тог суда.

Наиме, одредбом члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр. 116/08, ... и 101/13), јесте одређено да привредни суд у првом степену суди, између осталог и у споровима поводом реорганизације, као и судске и добровољне ликвидације и стечаја, осим спорова за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа који су покренути пре отварања стечаја, док према члану 22. став 2. истог Закона, основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима, ако за поједине од њих није надлежан други суд. Правилна примена одредбе члана 25. став 1. тачка 4. Закона, подразумева да је за суђење у споровима поводом стечаја надлежан привредни суд, а да су од надлежности привредног суда за суђење у овим споровима (поводом стечаја), изузети само спорови за утврђење постојања, заснивања и престанка радног односа код туженог – стечајног дужника, који су покренути пре отварања стечаја.

Међутим, у конкретном случају поступак је прекинут применом члана 222. став 1. тачка 5. ЗПП, због отварања поступка стечаја над туженом Компанијом “Generalexport” у стечају. Поступак који је прекинут из разлога наведених у члану 222. став 1. тачка 1. до 5. Закона, наставиће се у складу са чланом 225. став 1. ЗПП, на предлог лица предвиђених овим ставом. Да би се донело решење о наставку поступка, у коме је стечајни дужник тужени, неопходно је да су испуњени и услови из члана 90. Закона о стечају („Сл. гласник РС“ бр. 104/09, ... и 95/18), што значи да је неопходно утврдити да су тужиоци, као стечајни повериоци, благовремено поднели пријаву потраживања, да им је на испитном рочишту стечајни управник оспорио пријаве потраживања, а тужиоци, закључком суда, упућени на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђења оспореног потраживања. Ако су испуњени сви услови из члана 90. овог Закона, парнични суд решењем, против кога није дозвољена посебна жалба, одређује наставак поступка (члан 91. став 2. Закона о стечају), а ако се прекинути парнични поступак водио пред судом опште надлежности, тај суд се, када настави поступак, решењем оглашава стварно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим (став 3. истог члана). Дакле, након доношења решења о прекиду поступка, а пре доношења решења о стварној ненадлежности, суд који је поступак и прекинуо доноси одлуку о наставку поступка, тек након што утврди да су испуњени услови из цитираних одредаба Закона о стечају.

Сходно изнетом, ценећи притом и стање у списима овог предмета, Врховни касациони суд налази да у овој фази поступка нису испуњени и услови за доношење решења о стварној ненадлежности Трећег основног суда у Београду, с обзиром да је тужба поднета против два тужена, да је над оба тужена отворен поступак стечаја, да су тужиоци достаили доказ да им је закључком Привредног суда у Београду оспорено потраживање и упућени су на наставак прекинутог парничног поступка ради утврђења оспореног потраживања само у односу на Компанију „International CG“ (у односу на коју није ни прекинут овај парнични поступак). Поступак је прекинут само у односу на Компанију “Generalexport” у стечају, а потом донето решење о наставку, иако првостепени суд није утврдио да су и у односу на овог туженог испуњени услови из члана 90. и 91. Закона о стечају, нити су поступци раздвојени а решење о стварној ненадлежности донето само у односу на туженог за кога су наведени услови испуњени.

Имајући у виду изнето Врховни касациони суд налази да је у овој фази поступка стварно надлежан Трећи основни суд у Београду, па је применом члана 22. став 2. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић