Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Р4 р 10/2024
05.09.2024. година
Београд

Врховни суд, судија Весна Субић, одређена годишњим распоредом послова у суду у смислу члана 7. став 5. Закона о заштити права на суђење у разумном року, у предмету предлагача АА из ..., кога заступа пуномоћник Горан Стаменић, адвокат из ..., одлучујући о приговору ради убрзавања поступка, донео је дана 05.09.2024. године

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ приговор предлагача АА из ... за убрзавање поступка у предмету Врховног суда Рев2 1886/24, као неоснован.

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је препорученом пошиљком која је примљена у Врховни суд 30.07.2024. године поднео приговор ради убрзавања поступка у предмету овог суда Рев2 1886/24, са предлогом да се утврди повреда права на суђење у разумном року и наложи поступајућем судији предузимање процесних радњи ради убрзавања поступка. Трошкове за састав приговора од стране адвоката је тражио и определио у износу од 54.000,00 динара.

Одлучујући о приговору предлагача на основу одредаба члана 7. и члана 8. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15 и 92/23), Врховни суд је закључио да је приговор неоснован.

Увидом у податке Централизованог система за управљање предметима на стандаризован начин Врховног суда – САПС утврђено је да је у предмету Врховног суда Рев2 1886/24 који је вођен по тужби ББ, ВВ и АА, сви из ..., против тужене Републике Србије – МУП, донета одлука на Седници већа одржаној 28.08.2024. године, те да је предмет достављен судској пракси 03.09.2024. године, ради отправљања из суда. Иначе, предмет је примљен у Врховни суд 09.07.2024. године и предат судији известиоцу 11.07.2024. године.

Имајући у виду утврђено, а у смислу садржине одредаба чланова 1, 4. и 8. Закона о заштити права на суђење у разумном року, Врховни суд је одбио приговор предлагача јер је предмет на који се односи приговор за убрзавање поступка окончан пре одлучивања о овом приговору, у року прописаном чланом 7. истог Закона.

Приговор ради убрзавања поступка, као једно од средстава којима се штити право на суђење у разумном року, има првенствено превентивно дејство јер служи убрзавању поступка, а затим и компензаторно дејство. У конкретном случају, предлагач је тражио убрзавање поступка у предмету овог суда Рев2 1886/24, у коме је поступак окончан 28.08.2024. године и предмет са одлуком предат судској пракси 03.09.2024. године, ради отправљања из суда. Како је приговор остварио своју сврху, јер је одмах после његовог изјављивања донета ревизијска одлука, применом одредбе члана 8. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено је као у изреци.

Предлагач није успео у поступку заштите права на суђење у разумном року па је одбијен његов захтев за накнаду трошкова поступка, на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку у вези члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, који се сходно примесују у поступку за заштиту права на суђење у разумном року.