Врховни касациони суд на Општој седници одржаној 8. и 9. фебруара 2018. године размотрио је радни текст амандмана Министарства правде на Устав Републике Србије у делу који се односи на судове и једногласно закључио:

Решења предложена у радном тексту амандмана значајно умањују постојећи ниво гаранција независности судова и судија на штету заштите права грађана Републике Србије и њиховог права на независан и непристрасан суд. Тиме се озбиљно доводи у питање владавина права и начело поделе власти.

Одлучивање о питањима положаја судија, председника судова и судија поротника, укључујући њихов избор и разрешење поверено је Високом савету судства. Предложени састав Високог савета судства, начин избора његових чланова и председника и начин одлучивања, доводе у озбиљну сумњу најпре самосталност и независност тог органа а потом, нужно и могућност да обезбеди уставна јемства независности и самосталности судова и судија. Избором половине чланова Високог савета судства међу којима се бира председник, Народној скупштини би било омогућено да преко својих изабраних представника у овом органу пресудно утиче на доношење свих његових одлука чиме би утицај законодавне власти на судску био већи него што је сада.

На слабљење уставних јемстава судијске независности указује и то да је у амандманима изостављена одредба Устава према којој је сваки утицај на судију у вршењу судијске функције забрањен, а унета одредба према којој министар надлежан за правосуђе може покренути дисциплински поступак и поступак разрешења судија и председника судова, што представља грубо мешање извршне власти у судску.

Предложеним решењем да за судију првостепеног суда може бити изабрано само лице које је окончало обуку у институцији за обуку у правосуђу основаној  законом, дакле Правосудној академији, онемогућава се избор на судијску функцију судијским помоћницима са дугогодишњим радним стажом у судовима као и правницима који су на другим радним местима стекли  завидно знање и значајно искуство, а што представља дискриминацију у приступу судијском позиву.

Увођењем судске праксе као извора права задире се у слободно судијско уверење и омогућава наметање начина пресуђења од стране и по процени несудских органа (сертификационе комисије предвиђене Акционим планом за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа).

Имајући у виду да су наведена предложена решења за измену Устава неприхватљива а да многа друга амамдманска решења треба исправити, прецизирати и допунити, потребно је израдити нови радни текст амандмана, уз уважавање основаних приговора и предлога изнетих током јавне расправе.

Детаљнија анализа радног текста амамдмана од стране Врховног касационог суда доступна је на веб сајту овог суда.