Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Увп I 404/04
15.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Лазин, Олге Ђуричић, Драгана Скока и Душанке Марјановић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, решавајући по захтеву тужиоца С.И., за ванредно преиспитивање решења Окружног суда у Београду У бр. 1464/03 од 04.2.2004. године, уз учешће тужене Скупштине општине ..., у предмету разрешења заменика секретара СО ..., у нејавној седници већа, одржаној дана 15.6.2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

Захтев СЕ ОДБИЈА.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Побијаном решењем одбачена је, као недопуштена, тужба тужиоца, поднета ради поништаја решења Скупштине општине ... број ... од ... године, којим се тужилац пре истека мандата разрешава функције заменика секретара СО ....

 

У захтеву за ванредно преиспитивање побијаног решења подносилац захтева наводи да је погрешан став Окружног суда у Београду да решење тужене које се тужбом побија није управни акт из чл. 6. Закона о управним споровима, јер наведено решење садржи све битне елементе управног акта. Даље наводи да је погрешан и став истог суда да се не ради о управном акту, из разлога што се оспорени акт тужене о разрешењу тужиоца пре истека мандата доноси у складу са "Правилником о унутрашњој организацији" тужене, јер такав правилник не постоји као општи акт тужене, а да оспорено решење тужене није засновано ни на једном правилнику, већ на чл. 28. Одлуке о организацији органа Општине ... Чак и у случају да се прихвати да се на разрешење заменика секретара примењују општи акти тужене, такав став, по оцени тужиоца, решењу о разрешењу не може да одузме својство управног акта, будући да су и такви општи - подзаконски акти тужене - управни прописи, чија примена упућује на закључак да је оспорено решење тужене управни акт како је исти дефинисан у чл. 6. ст. 2. Закона о управним споровима. Са ових и с тим у вези осталих навода ближе наведених у захтеву предлаже да суд захтев уважи, побијано решење Окружног суда у Београду укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

 

Тужена СО ..., у одговору на захтев тужиоца, истиче да су неосновани наводи из захтева, те да је Окружни суд у Београду у свом решењу правилно применио материјално право. Предлаже да Врховни суд Србије одбије захтев тужиоца за ванредно преиспитивање судске одлуке.

 

Испитујући законитост побијаног решења у границама захтева за ванредно преиспитивање, а на основу чл. 48. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96), оценом навода захтева, одговора на захтев и списа предмета, Врховни суд је нашао да је захтев неоснован.

 

Из образложења побијане судске одлуке и списа предмета произилази да је Окружни суд у Београду правилно нашао, у поступку претходног испитивања поднете тужбе, оцењујући постојање процесних услова за вођење управног спора, да је тужба недопуштена, јер акт који се њоме побија није управни акт у смислу чл. 6. Закона о управним споровима, против кога се може водити управни спор. По оцени овог суда, постављење заменика секретара Скупштине општине, па и његово разрешење, не представља појединачни акт о избору и именовању, односно разрешењу од дужности лица у изборним звањима, због чега је недопуштено вођење управног спора у конкретном случају.

 

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије налази да побијаном судском одлуком није повређен закон на штету подносиоца захтева, па је на основу чл. 49. ст. 1. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96), одлучио као у диспозитиву пресуде.

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 15.6.2005. године, Увп I бр. 404/04,

 

Председник већа – судија,

Снежана Живковић, с.р.

 

Записничар,

Весна Мраковић, с.р.

 

За тачност отправка

вг