Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узз 1/2013
25.02.2013. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Вере Пешић и Олге Ђуричић, чланова већа, са саветником суда Радојком Маринковић, као записничарем, решавајући по захтеву за заштиту законитости М.Ј. из Л., против решења Управног суда II-1 У 22707/10 од 01.06.2012. године, у правној ствари коришћења подстицајних средстава, у нејавној седници већа одржаној дана 25.02.2013. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

 

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

М.Ј. из Л. је дана 18.02.2013. године поднела Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости против решења Управног суда II-1 У 22707/10 од 01.06.2012. године, којим је одбачена њена тужба против решења Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе за аграрна плаћања број 401-00-0933/2007-06 од 21.05.2010. године. Захтев подноси због повреде Закона о управном поступку, битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев и укине или преиначи побијану судску одлуку.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09) прописано је да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.

Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09) је прописано да ће недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд одбацити решењем.

Одредбом члана 77. став 2. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09), а који је ступио на снагу дана 30.12.2009. године, прописано је да ће се поступци по жалбама изјављеним против пресуда донетих у управном спору и захтевима за заштиту законитости поднетим до дана ступања на снагу овог закона, окончати пред Врховним касационим судом по правилима поступка која су важила до дана ступања на снагу овог закона.

Захтев за заштиту законитости против решења Управног суда II-1 У 22707/10 од 01.06.2012. године поднет је Врховном касационом суду дана 18.02.2013. године. Како се дозвољеност правног средства цени према закону који је на снази у време његовог подношења, то се сходно изнетом за оцену дозвољености захтева примењује Закон о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09), који је ступио на снагу 30.12.2009. године. Будући да наведеним законом захтев за заштиту законитости није прописан као ванредно правно средство, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев недозвољен.

 

Врховни касациони суд налази да у овом случају нема места примени члана 418. Закона о парничном поступку, на који се у захтеву позива подносилац. Ово стога што је чланом 74. Закона о управним споровима прописано да ће се одредбе закона којим се уређује парнични поступак сходно примењивати на питања поступка у управним споровима која нису уређена овим закон. Дакле, сходна примена одредаба Закона о парничном поступку односи се само на питања поступка која нису уређена овим законом, а ванредна правна средства која се могу поднети против правноснажне одлуке Управног суда су изричито прописана Законом о управним споровима.

Како је М.Ј. из Л. поднела захтев за заштиту законитости против решења Управног суда, а не неко од Законом о управним споровима прописаних и дозвољених ванредних правних средстава, Врховни касациони суд је на основу наведених прописа и аналогном применом члана 53. став 1. Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", бр. 111/09) одлучио као у диспозитиву.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 25.02.2013. године, Узз  1/2013

 

Записничар,                                                               Председник већа - судија,

Радојка Маринковић,с.р.                                          Снежана Живковић,с.р.