Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Узз 21/07
06.02.2008. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Зоје Поповић, Јелене Ивановић, Наде Кљајевић и Вере Пешић, чланова већа, са саветником Вукицом Латиновић, као записничарем, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужилаштва Ут. бр. 73/07 од 17.05.2007. године, против пресуде Врховног суда Србије У. 7201/05 од 25.05.2006. године, у предмету пореза на регистровано оружје, на седници већа одржаној дана 06.02.2008. године, у одсуству уредно позваног јавног тужиоца, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев СЕ УВАЖАВА и ПРЕИНАЧАВА пресуда Врховног суда Србије У. 7201/05 од 25.05.2006. године, тако што се тужба уважава и поништава решење Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа – Регионални центар Београд 02 бр. 413-890/2004 од 29.03.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом одбијена је тужба тужиоца "АА" поднета против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа – Регионални центар Београд, 02 бр. 413-890/2004 од 29.03.2005. године, којим је одбијена, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Пореске управе – Филијала Вождовац у Београду бр. 439-1/9524424 од 08.05.2004. године, а којим је тужиоцу утврђен порез на регистровано оружје за 2004. годину у укупном износу од 418.650,00 динара.

Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости у коме је оспорио законитост побијане пресуде Врховног суда Србије због повреде правила поступка и због погрешне примене материјалног права на штету тужиоца. Наводи да је у побијаној пресуди погрешно примењена одредба члана 25. став 1. тачка 1. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, јер су у конкретном случају испуњени услови да тужилац буде ослобођен обавезе плаћања пореза на регистровано оружје, с обзиром на то да је оружје регистровано за потребе обављања делатности за коју је тужилац уписан у регистар привредних субјеката. Истиче да је у управном поступку повређена одредба члана 133. Закона о општем управном поступку, јер тужиоцу није омогућено активно учешће у поступку, која повреда није санкционисана у побијаној пресуди, чиме је Врховни суд Србије повредио одредбу члана 38. став 2. Закона о управним споровима. Предлаже да суд захтев уважи и укине побијану пресуду.

По оцени навода поднетог захтева и списа предмета ове управне ствари, Врховни суд Србије је нашао:

Захтев је основан.

Из списа предмета види се да је "АА"регистрован у Трговинском суду у Београду и уписан у регистар привредних субјеката као предузеће чија је претежна делатност тражење и заштита и да је на основу одобрења за држање оружја ОУП-а Вождовац набавио оружје за обављање делатности.

Према образложењу побијане пресуде правилно је схватање управних органа да тужилац не испуњава услове за ослобођење од плаћања пореза на регистровано оружје прописане одредбом члана 25. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара, јер није државни орган или организација.

Међутим, Врховни суд Србије налази да овакво схватање дато у побијаној пресуди не може се прихватити као правилно, с`обзиром да је одредбом члана 25. став 1. тачка 1. Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара („Службени гласник РС“, број 26/01 ... 43/04), прописано да се порез на регистровано оружје не плаћа на оружје регистровано за потребе обављања посла у државном органу или организацији (службено оружје). Из ове законске одредбе произлази да законодавац није изричито предвидео да организација мора бити само државна, већ је битно да је оружје регистровано за потребе обављања основне делатности, односно активности сваке регистроване организације, односно другог правног лица.

Врховни суд Србије је оценио као неосноване наводе поднетог захтева да предузећу "АА" није омогућено учешће у поступку, јер се из списа предмета утврђује да је поступак спроведен на начин прописан Законом о пореском поступку и пореској администрацији и да је наведеном предузећу омогућено учешће у поступку.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је нашао да је поднети захтев за заштиту законитости основан, јер и у побијаној пресуди и у оспореном решењу погрешно примењено материјално право, на шта је јавни тужилац у свом захтеву указао, због чега је одлучено као у диспозитиву ове пресуде, на основу члана 49. став 2. Закона о управним споровима („Службени лист СРЈ“, број 46/96), а у поновном поступку другостепени орган је дужан да правилно примени материјално право и донесе на закону засновану одлуку.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 06.02.2008. године, Узз. 21/07

Записничар, Председник већа - судија

Вукица Латиновић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЈК