Узп 119/2014 одбацивање захтева за преиспитивање судске одлуке; разрешење дужности

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 119/2014
30.05.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Oлге Ђуричић, председника већа, Драгана Скока и Браниславе Апостоловић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући о захтеву Л.М. из З., коју заступа пуномоћник С.М., адвокат из Н., за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда 16 Уи 146/11 од 20.03.2014. године, у предмету разрешења дужности секретара Скупштине општине Зајечар, у нејавној седници већа одржаној дана 30.05.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносилац захтева предлаже преиспитивање решења Управног суда 16 Уи 146/11 од 20.03.2014. године, којим је одбијен њен захтев за извршење пресуде Управног суда 2 У 31324/10 (2005) од 29.06.2011. године. Пресудом Управног суда 2 У 31324/10 (2005) од 29.06.2011. године уважена је тужба и поништено решење Скупштине општине Зајечар I број 02-121 од 18.10.2005. године којим се Л.М., дипломирани правник из З. разрешава дужности секретара Скупштине општине Зајечар и то од 26. децембра 2001. године.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

Према члану 3. у вези члана 8. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Управни суд у управном спору одлучује о законитости коначних управних аката и коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, осим оних у погледу којих је у одређеном случају предвиђена другачија судска заштита као и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено. Према члану 17. истог закона, управни спор се покреће тужбом.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима прописано је да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Према ставу 2. члана 49. Закона о управним споровима захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у спору пуне јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а према ставу 3. истог члана закона захтев се може поднети због повреде закона, другог прописа или општег акта или због повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решавање ствари.

Како Управни суд побијаним решењем није одлучивао о предмету управног спора, односно није одлучивао законитости коначног управног акта то побијано решење Управног суда не представља правноснажну одлуку Управног суда из члана 49. став 1. Закона о управним споровима чије преиспитивање странка може тражити пред Врховним касационим судом подношењем захтева за преиспитивање судске одлуке као ванредног правног средства. Захтевом за преиспитивање судске одлуке у конкретном случају се не предлаже преиспитивање одлуке Управног суда донете по тужби на решење Скупштине општине Зајечар, већ се захтевом тражи преиспитивање решења Управног суда којим је одлучено по захтеву за извршење пресуде Управног суда, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за подношење захтева за преиспитивање судске одлуке из члана 49. став 1. Закона о управним споровима, због чега је захтев недозвољен.

Са изнетих разлога, а на основу члана 53. став 1. Закона о управним споровима, којим је прописано да ће Врховни касациони суд недозвољен захтев за преиспитивање судске одлуке одбацити решењем, одлучено је као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ дана 30.05.2014. године, Узп 119/2014

Записничар,                                                                           Председник већа - судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                              Олга Ђуричић,с.р.