Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 160/10
21.10.2011. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Власте Јовановић и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући по захтеву М.П. из Н, …, кога заступа пуномоћник З.М, адвокат из Н, против решења Управног суда 5 У 19136/10 од 24.06.2010. године, у предмету разрешења директора здравственог центра, у нејавној седници већа одржаној дана 21.10.2011. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Захтев СЕ ОДБAЦУЈЕ.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем одбачена је тужба подносиоца захтева поднета против решења Министарства здравља Републике Србије број 119-05-33/2010-02 од 02.02.2010. године, којим је … М.П. разрешен дужности директора З.ц.Н.
У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.
Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Сл. гласник РС'' број 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Чланом 49. став 2. истог Закона је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3. истог члана закона је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.
Захтевом за преиспитивање судске одлуке предлаже се преиспитивање решења Управног суда 5 У 19136/10 од 24.06.2010. године, којим је одбачена тужба подносиоца захтева поднета против решења Министарства здравља Републике Србије број 119-05-33/2010-02 од 02.02.2010. године, којим је … М.П. разрешен дужности директора З.ц.Н, са образложењем да се у конкретном случају не ради о управном акту у смислу члана 4. Закона о управним споровима, због чега тужбом оспорено решење не ужива заштиту у управном спору.
По налажењу овог суда, захтев за преиспитивање правноснажне одлуке Управног суда под условима прописаним чланом 49. Закона о управним споровима (''Сл. гласник РС'' број 111/09) је дозвољен само уколико је одлука Управног суда донета у управном спору. Ово стога, што према одредбама чл. 8. и 3. Закона o управним споровима Управни суд решава у управном спору, као спору о оцени законитости коначних управних аката, осим оних у погледу којих је предвиђена другачија судска заштита. Управни акт, у смислу члана 4. у вези члана 5. истог Закона, јесте појединачан правни акт којим надлежни орган, непосредном применом прописа, решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица, односно друге странке у управној ствари. Решењем Управног суда одбачена је тужба подносиоца захтева због тога што нису испуњени услови за покретање управног спора, јер је решењем туженог органа тужилац разрешен дужности директора здравственог центра на основу члана 130. Закона о здравственој заштити (''Сл. гласник РС'' број 107/05) донетог у вршењу оснивачких права а не у вршењу јавних овлашћења, због чега оспорено решење нема карактер управног акта. Како Управни суд побијаним решењем није одлучивао у управном спору, у смислу члана 3. Закона о управним споровима јер је нашао да акт који се тужбом оспорава нема карактер управног акта, то нису испуњени услови прописани чланом 49. Закона о управним споровима за подношење захтева за преиспитивање судске одлуке.
Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд одбацити решењем.
Са изнетих разлога на основу наведених прописа поднети захтев је недозвољен, па је Врховни касациони суд применом одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву овог решења.
РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
Записничар, Председник већа - судија,
Рајка Милијаш,с.р. Снежана Живковић,с.р.