Узп 264/2022 4.1.2.2; 4.1.2.7.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 264/2022
16.06.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Марине Милановић, чланова већа, са саветником Горданом Војновић, као записничарем, одлучујући о захтеву Министарства одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управa за кадрове, за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 27 У 3689/18 од 24.03.2022. године, са противном странком АА, пуковник - шеф Одсека за ... Управе за ..., Сектора за ... Министарства одбране, Београд, Немањина 15, у предмету конкурса, у нејавној седници већа одржаној дана 16.06.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се УВАЖАВА, УКИДА СЕ пресуда Управног суда 27 У 3689/18 од 24.03.2022. године и предмет враћа Управном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом уважена је тужба тужиоца АА, пуковника - шефа Одсека за ... Управе за ..., Сектора за ... Министарства одбране, поништена наредба Министарства одбране Републике Србије, Сектора за људске ресурсе, Управе за кадрове И-број 55-86 од 05.02.2018. године и предмет враћен надлежном органу на поновно одлучивање.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом због повреде закона и повреде правила поступка, подносилац указује да тужилац у тужби није навео број наредбе чији поништај тражи, као ни датум када је она донета, већ је навео да је наредба достављена на потпис министру одбране актом Управе за кадрове, Сектора за људске ресурсе И број 55-86 од 05.02.2018. године, закључујући стога да тужилац није ни знао број оспорене наредбе министра одбране. Истиче да је уз одговор на тужбу од 30.07.2018. године достављена наредба коју је тужилац оспоравао, а то је наредба број 1-101 од 09.02.2018. године о упућивању у мировну операцију у ..., као и да је на захтев суда Министарство одбране поново доставило препис оспорене наредбе. Сматра да у конкретном случају суд није оцењивао законитост оспорене наредбе која је била достављена и да сасвим погрешно наводи број наредбе коју поништава. Предлаже да суд уважи захтев, преиначи донету пресуду и одбије тужбу против наредбе министра одбране П број 1-101 од 09.02.2018. године или да захтев уважи, укине наведену пресуду и предмет врати Управном суду на поновно одлучивање. У прилогу је, поред осталог, достављен оверени препис наредбе министра одбране И број 1-101 од 09.02.2018. године о привременом упућивању ради учешћа у мировној операцији УН у ... (MINUSCA) и оверена фотокопија акта Управе за кадрове Сектора за људске ресурсе Министарства одбране И број 55-86 од 05.02.2018. године.

Противна странка у одговору на захтев наводи да је у тужби и допуни тужбе наведена информација која му је била позната, а то је број акта И број 55-86 од 05.02.2018. године којим је нацрт оспораване наредбе достављен министру на потпис, која наредба је, према наводима тужене стране, означена бројем 1-101 од 09.02.2018. године. Сматра упитним да су суду од стране туженог органа достављени сви списи предмета. Предлаже да суд одбије поднети захтев, уважи тужбу и поништи наредбу Министарства одбране Републике Србије, Сектора за људске ресурсе, Управе за кадрове П број 1-101 од 09.02.2018. године и предмет врати надлежном органу на поновно одлучивање.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Према наводима образложења побијане пресуде, тужилац је тужбом оспорио законитост наредбе Министарства одбране Републике Србије, Сектора за људске ресурсе, Управе за кадрове И број 55-86 од 05.02.2018. године. У одговору на тужбу тужени орган је навео да тужилац тражи поништај наредбе министра одбране број 1-101 од 21.11.2017. године, која је донета у правилно спроведеном поступку и правилном применом материјалног права. Како се у списима предмета који су достављени суду уз одговор на тужбу не налази наредба Министарства одбране Републике Србије, Сектора за људске ресурсе, Управе за кадрове И број 55-86 од 05.02.2018. године, Управни суд је закључио да је тужба тужиоца основана, из разлога што тужени орган уз списе предмета није доставио суду тужбом оспорени акт, па се не може испитати његова законитост у управном спору. Сходно томе, Управни суд је, применом одредаба чл. 40. став 2. и 42. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву побијане пресуде.

Одредбом члана 42. став 1. Закона о управним споровима ( „Службени гласник РС“, број 111/09), прописано је да ако се тужба уважава, суд пресудом поништава оспорени управи акт у целини или делимично и враћа предмет надлежном органу на поновно одлучивање, осим ако у тој ствари нови акт није потребан.

Према оцени Врховног касационог суда, побијана пресуда је донета уз битну повреду одредба Закона о управним споровима, имајући у виду да је Управни суд наведеном пресудом поништио наредбу Министарства одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове И број 55-86 од 05.02.2018. године, а да претходно није правилно идентификовао акт који се тужбом оспорава. Ово из разлога, што се на основу стања у списима, навода тужбе и одговора на тужбу, не може несумњиво закључити да се у конкретном случају тужбом оспорава законитост наредбе Министарства одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове И број 55-86 од 05.02.2018. године, а нити да је тужени орган такву наредбу уопште донео. У прилог оваквом закључку говоре и поднети захтев Врховном касационом суду и приложена акта уз тај захтев, као и наводи одговора на захтев противне странке – тужиоца у управном спору.

С обзиром на изложено, Врховни касациони суд је нашао да је побијаном пресудом повређен закон на штету подносиоца захтева, па је, на основу одредбе члана 55. став 3. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде и предмет вратио Управном суду, који је дужан да најпре расправи питање на које му је указано овом пресудом, а затим да донесе нову одлуку о тужби.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија,

Гордана Војновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић